Izvor: Politika, 14.Feb.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaju mi koncerti u Srbiji
Muzikom u filmu možete da ispričate priču koja u slici nije vidljiva golim okom, kaže naša kompozitorka i pevačica koja trenutno u Edinburgu piše muziku za nemački film i of-Brodvej predstavu
Nakon priznanja koje je dobila za rad na polju primenjene muzike, Aleksandra Kovač je odlučila da svoje muzičko usavršavanje nastavi na prestižnom Edinburškom univerzitetu u Škotskoj. U Edinburgu će ostati do jeseni, a tokom boravka već je angažovana kao autor dve kompozicije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u nemačkom filmu „Mladi i divlji” scenariste i reditelja Feliksa Maksima Elera. Film će gledaocima premijerno biti predstavljen ovog leta, a sa Romanom Goršekom piše i muziku za of-Brodvej pozorišnu predstavu koja će premijeru imati 18. aprila u njujorškom „Lajon teatru”.
Kako je došlo do saradnje u filmu „Mladi i divlji”?
Kao student Edinburškog univerziteta, dobijate šansu da kroz projekte sarađujete sa mnogim kreativnim i uspešnim umetnicima širom sveta. S obzirom na to da sam na magistarskim studijama iz komponovanja filmske muzike, šef odseka, moj profesor Jati Duran je kao muzički supervizor filma procenio da će moje kompozitorske veštine doprineti muzičkom saundtreku. Na osnovu mog dosadašnjeg rada ovde, dobila sam poziv od producenata filma Feliksa Maksima Elera i Karstena Jaskijeviča da napišem dve noseće kompozicije koje obeležavaju prelomne trenutke u priči filma. Ovo je izvrsna prilika da publika širom Nemačke čuje moju muziku, i zahvalna sam na tome.
Kako biste opisali svoje delo u filmu?
Kompozicija koja nosi naslov „Mladi i divlji”, spada u kategoriju savremene elektropop produkcije, dok je numera koja zatvara film orkestarskog zvuka, gde ću moći da iskažem svoje veštine u komponovanju filmske muzike. Sledeće nedelje imam zakazano snimanje sa muzičarima briljantnog EFMO orkestra, kojima ću dirigovati.
Trenutno ste angažovani na pisanju muzike za of-Brodvej predstavu koja za dva meseca ima premijeru. Da li vas više inspiriše rad za film ili pozorište? Koliko ima sličnosti, a koliko razlike?
Pisati za pozorište i film jeste proces koji zahteva odlično poznavanje oba medija, jer se radi o dva različita polja umetničkog izraza, sa jasno regulisanim pravilima i odnosima prema muzici. Međutim, danas je ta razlika sve manja, pa često kada radim za pozorište komponujem kao za film. Ova dva medija se polako spajaju, i trenutno sam na mestu gde se rađaju novi trendovi.
Moje dosadašnje iskustvo u pisanju za pozorište i rad na projektima za koje sam i nagrađivana („Miris kiše na Balkanu”, „Doručak kod Tifanija”, „Bura” – nagrada „Jaokim Vujić” za najbolju muziku) pomoglo mi je da na najbolji način upoznam nepresušno kreativni svet i naučim da stvaram muziku bez ograničenja koje iziskuje proces komponovanja pesama. Uloga muzike u filmu je izuzetno bitna, što svaki ozbiljan reditelj dobro zna, i sa njom možete da dodate jednu novu dimenziju slici i uporedo ispričate priču koja nije vidljiva golim okom.
Kako napreduje magistarski rad i kako je u Edinburgu?
Kao neko ko je u mladosti živeo u Velikoj Britaniji više godina i ko uživa u prirodi, umetnosti i dobrim ljudima, život u Edinburgu mi izuzetno prija. Nalazim se u centru umetnosti, nauke i vrhunskih uslova za razvoj svakog talentovanog čoveka. Pohvalno je koliko se ovde ulaže u umetnost i kulturu. Smatram da u Srbiji postoje profesori i đaci koji mogu da se mere sa najboljim umetnicima ovde.
Trenutno radim muziku za nekoliko animiranih filmova koji će postati deo mog magistarskog portfolija. Volela bih da sarađujem i sa našim umetnicima, jer smatram da imamo retko talentovane filmske kreativce za koje svet treba da čuje.
Planirate li novi album i koncerte u Srbiji i u inostranstvu?
Nedostaju mi koncerti u Srbiji, jer smo se moja publika i ja već navikli da se svake godine družimo u dvoranama u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Kikindi, Novom Sadu, a ima toliko mesta širom zemlje gde bih želela još da nastupim i verujem da će biti prilike. Edinburg pruža neiscrpne mogućnosti za koncerte, pa sam tako nastupala već nekoliko puta na manifestacijama u organizaciji mog univerziteta.
Nedostaje li vam Beograd?
Malo je reći da mi nedostaje moj rodni grad, ali mi najviše nedostaju đaci škole pevanja „Beogradski glas”, sa kojima se stalno čujem na „Skajpu” i sa velikim nestrpljenjem očekujem nastavak druženja u septembru.
----------------------------------------------------------------
Muzika za „Džeki i Merilin” Sanje Beštić
U saradnji sa mojim dugogodišnjim partnerom i najprogresivnijim muzičkim producentom kod nas, Romanom Goršekom, pišem muziku za novu of-Brodej predstavu „Džeki i Merilin” rediteljke Sanje Beštić, koja se bavi kontroverznom temom odnosa ove dve američke ikone i njihovim potencijalnim susretom. Premijera je zakazana za 18. april u „Lajon teatru” u legendarnom pozorišnom kompleksu „Theater Row” u Njujorku – ističe Aleksandra za naš list.
S. Čikarić
objavljeno: 15.02.2014.
