Izvor: Politika, 26.Sep.2011, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne daj suncu da te zatekne uplakanu
Geri Marsden je sa svojim „pejsmejkersima” ušao u istoriju roka tako što je sa sva tri početnička singla dospeo na sam vrh britanske top-liste
Gerija Marsdena i njegove „pejsmejkerse” je sa „Bitlsima” – Džonom, Polom, Džordžom i Ringom – vezivalo mnogo ključnih stvari. Imali su zajedničkog menadžera, Brajana Epštajna, bili su deo takozvanog mersibita – muzičkog stila karakterističnog za Liverpul s početka šezdesetih godina 20. veka, zajedno su pekli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zanat po klubovima u Hamburgu, u Nemačkoj, družili se...
„Mi i ’Bitlsi’ smo baš prašili kada bismo se popeli na binu”, izjavio je Geri davne 1963. za engleski muzički časopis „Nju mjuzikal ekspres”. „Nemam nameru nikoga da uvredim, ali ovde na jugu grupe se ponašaju suviše formalno. Na Mersisajdu je sve bit, bit i samo bit. Stvarno smo se zabavljali”, objasnio je.
„Geri i pejsmejkers” u istoriju su ušli zahvaljujući tome što su bili prva rok grupa koja je već sa sva tri početnička singla dospela na vrh britanske top-liste najslušanijih. Treba imati u vidu da je tadašnji uspeh u Britaniji značio automatski i svetsku slavu: njihov podvig ponovila je, tek posle 20 godina, liverpulska grupa – „Frenki ide u Holivud”.
Osnovani su 1959 (Geri, njegov brat Fred, Les Čedvik i Artur Mekmehon), a publici su poklonili mnoštvo dobrih kompozicija: od „Kako ti uspeva”, koja je prvobitno ponuđena „Bitlsima”, pa preko „Nikada nećeš ići sam”, starog američkog hita i himne navijača fudbalskog kluba Liverpul, do „Feribot plovi preko Mersija”, i prelepe balade: „Ne daj suncu da te zatekne uplakanu”.
Producent pesme je bio legendarni Džordž Martin, čovek koji je zbog svog udela u karijeri liverpulske četvorke često smatran – petim „bitlsom”. I, ne manje važno, svi oni bili su direktni učesnici čuvene „britanske invazije na SAD”, munjevitog osvajanja američkog tržišta od strane bendova sa Ostrva, početkom šezdesetih godina.
Vredi pomenuti i da, u stvari, postoje dve kompozicije sa identičnim nazivom „Ne daj suncu da te zatekne uplakanu”. Jedna se pripisuje autoru po imenu Šon Patrik Senet, dok je ova koju izvode Geri i njegovi drugari potpisana imenima sve četvorice članova benda. Mada se kao istinski autor pominje upravo Geri Marsden. Zabuna je, između ostalog, nastala i zbog činjenice da je Pol Mekartni tokom solističke karijere po razlazu „Bitlsa” često na koncertima izvodio kompoziciju sa ovim imenom, ali ne verziju svojih drugara iz Liverpula, već onu koju je potpisao Senet.
„Pejsmejkersi”, nažalost, nikada nisu doživeli priznanje kakvo su zaslužili. Bio je to sticaj okolnosti. Naime, kada je rok muzika (ili – bit – kako je tada nazivana) već postala svetska pomama, a svakodnevni gromoglasni tonovi električnih gitara potpuno zaglušili svaki drugi oblik igre sa notama, Gerijeva ekipa je ostala bez pravih hitova. Razišli su se 1966, u trenutku kada se britanski zvuk već čvrsto ušančio u svim svetskim radio i TV programima.
-----------------------------------------------------------
Ne daj suncu da te zatekne uplakanu
Noć je trenutak za tvoje suze
Možda ti je večeras srce slomljeno
Ipak, sutra, pri jutarnjoj svetlosti,
Ne daj suncu da te zatekne uplakanu
Noćne senke iščezavaju
A sa njima i tvoje suze
Jer, jutro donosi radost
Svakoj devojci i momku
I zato, ne daj suncu da te zatekne uplakanu.
Znamo da plač nije greh
Ali zaustavi suze kada ptice zapevaju
Teško je razumeti
Da si ostavljena zbog druge
Ipak, ne zaboravi, ljubav je samo igra
I ona se uvek ponavlja
Zato, ne daj suncu da te zatekne uplakanu…
Slobodan Samardžija
objavljeno: 26.09.2011
