Izvor: Politika, 15.Mar.2013, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naučila mnogo radeći sa Almodovarom

Nikad nisam bila pod pritiskom da uradim nešto i zato sve što sam postigla u životu smatram uspehom, kaže Konča Buika

Zvezda flamenka i džeza Konča Buika nastupiće večeras u Centru „Sava”, u okviru „Gitar art” festivala. Špansku pevačicu, poreklom iz Ekvatorijalne Gvineje a rođenu na Majorki, često su poredili sa Bili Holidej ili Ninom Simon, ali ona je izgradila sopstveni muzički izraz, za koji su kritičari imali samo reči hvale. Nisu je mimoišle ni mnogobrojne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nagrade, a ovenčana je i latino Gremijem.

Konča Buika priča za „Politiku” kako obožava da otkriva nova mesta, da je najviše zanimaju osmesi publike, ali ne obećava ništa…

– Kad sam bila mala niko nije očekivao ništa od mene, što mi je pomoglo, jer nisam bila pod pritiskom da uradim nešto. Zato sve što sam postigla u životu smatram uspehom. Ako unapred znaš šta te čeka, onda ne možeš da osetiš lepotu onoga što je ispred tebe.

U Končinoj muzici osećaju se različiti uticaji – od flamenka i kople, do soula, džeza i bluza, a sve to u moćnoj izvedbi. Ni sama ne zna kako je te „suprotstavljene” žanrove spojila u jedno:

– Ne razmišljam previše o onome što radim, samo znam da mi je potrebna sloboda.

Otišavši iz Španije, trbuhom za kruhom, stigla je u London, a onda se zaputila „preko bare” u Las Vegas, gde je ispekla zanat radeći kao imitatorka Tine Tarner u jednom od tamošnjih kazina:

– Tada sam shvatila koliko su velike granice ljudskog tela. U Las Vegasu sam radila kao luda. Od 10 ujutru do dva iza ponoći u četiri šou programa i bila sam premorena. Nisam nikad mislila da je moguće da glasne žice izdrže sve to.

Odrastajući na Majorki, osećala se kao autsajder, jer je, kako objašnjava, na tom kosmopolitskom ostrvu bilo malo crnaca. Počesto se osećala čudno, kao jedina crnkinja u autobusu, bioskopu… Pre nekoliko godina preselila se u SAD. Ali, nije to bila teška odluka, jer opet je na suncu, kraj vode, u Majamiju:

– Osim toga, osećam se privilegovano što mogu da odem u bilo koji kutak planete. Ja sam kao političar i ratnik, samo bitna razlika je u tome što su moje oružje note, pesme, instrumenti, i što osvajam bitke koje sam započela. Političarima to baš i ne polazi za rukom. Možda zahvaljujući meni Rusi mogu da upoznaju sjajnu afričku kulturu, ili ja mogu da upoznam srpsku kulturu slušajući nekog vašeg muzičara u Majamiju.

U filmu Pedra Almodovara „Koža u kojoj živim” Konča je igrala epizodu, a otpevala je i dve pesme. Za Pedra kaže da je divan i pomalo lud:

– Kada si sa njim, osećaš se kao kod kuće, jer on je pravi slatki dečak. Mnogo sam naučila radeći sa njim, ali i sa Neli Furtado, Silom, ili Anuškom Šankar. Imaš neki san, a onda ti se desi da je na sceni pored tebe Neli Furtado. To je magija muzike!

Priznaje da je opsednuta poslom, a šestim albumom, koji smatra najhrabrijim u karijeri, Konča će u maju obradovati verne obožavaoce koje naziva plemenom:

– Mi jesmo pleme, jer okupljamo se zajedno da bismo podelili iste stvari, misli, tajne i nije bitno da li smo iz Japana ili Finske…

---------------------------------

Ništa bez vina i pršute

– Dobro vino, muziku, more…sve moje „droge” uspela sam da nađem u Americi, ali najbolju špansku pršutu „serano” ne mogu nikako, i veoma sam tužna zbog toga. Ali, imam sreće da putujem svetom i da isprobavam različite kuhinje, i sa tom znatiželjom došla sam i u Srbiju – kaže Konča.

J. Koprivica

objavljeno: 16.03.2013.

Nastavak na Politika...