Izvor: Blic, 29.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika jeste servis za dušu
Muzika jeste servis za dušu
Uroš Lajovic je sad će tri godine na čelu Beogradske filharmonije. Za to vreme u Filharmoniju je primljeno dvadeset mladih muzičara na način kako se to u svetu inače radi: muzičar je iza paravana - ne vidi se - komisija može jedino da ga čuje, ni njegovo ime ne zna.
'Ovo je veoma važno', kaže za 'Blic', dirigent Lajovic, 'jer se izbegne vizuelna preferencija'. Lajovic potiče iz porodice muzičara, sa obe strane. (Najstariji stric >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedan je od najvećih slovenačkih kompozitora - Anton Lajovic, dok mu je ujak bio dirigent opera u Ljubljani, Zagrebu i Mariboru.) Kompoziciju i dirigovanje najpre je diplomirao u Ljubljani, potom je pohađao kurseve u Salcburgu, i nakon toga diplomirao i drugi put, na Visokoj školi za muziku i scensku umetnost u Beču. Već petnaest godina je redovni profesor na toj istoj akademiji, inače najvećoj na svetu, koja broji 2500 studenata i 810 pedagoga. Ugovor sa Beogradskom filharmonijom vam ističe za pola godine. Hoćete li ga produžiti?
- Zavisi od mnogo faktora. A da li biste želeli?
- Pravo da vam kažem, nisam još razmišljao.
Postigli ste vidne rezultate sa Filharmonijom. Jeste li pri kraju ostvarivanja zacrtanih ciljeva?
- Beogradska filharmonija jeste sada konsolidovana, ali, znate, reč je o procesu koji podrazumeva stalan rad. Kad sam došao na čelo BF, napisao sam u sat tačno šta ćemo i kad raditi. Za muzičara je veoma bitno da ima plan. Nije to isto kao kad radite stolariju, pa vam ostane još samo da je izlakirate! U poređenju s drugim filharmonijama, kako vam se ova čini?
- Ne zaostaje mnogo. Reč je o mladom ansamblu i normalno je da mu nedostaju rutina i repertoar velikih orkestara. Šta dolazi posle rutine?
- Rutina je dvosekli mač. Mnogi misle kad dostignu rutinu da su sve postigli. Rutina ponekad jako odmaže. Na koji način ste vi otišli dalje od rutine?
- Naprosto, ne pristajem na rutinu. Za mene je svaki koncert – životni cilj, a ne posao. Je li bilo teško postati profesor na Visokoj školi?
- Kad vam kažem da je za moje mesto bilo 64 kandidata, možete zamisliti. Šta je presudilo?
- Predavanje i rad sa studentima. Šta studenti o vama danas govore?
- Ne znam. Videla sam malopre na probi da se orkestar od srca smejao. Je li to uobičajeno na vašim časovima?
- Kad se nešto dobro odradi! A kako reaguju studenti u Beču?
- Oni aplaudiraju posle svakog časa! Samo vama ili inače?
- Ne znam kako je kod drugih. Volite li da držite predavanja?
- Više volim da držim koncerte. Znate, otkriću vam nešto: nisam se sam prijavio na konkurs za profesora. Drugi su to učinili a ja sam pristao iz lojalnosti. I tako petnaest godina?
- Stvarno mi to nije bio cilj, ali kad se jednom nečega prihvatim – ne odustajem. Šta vas motiviše u dirigovanju?
- Činjenica da na svakom novom koncertu muzičar stvara svoj vlastiti novi kosmos. To što ljudima daje, oni i ne znaju da dobijaju. To je harmonija koju neki dokuče, neki ne. Muzičari, a pogotovo dirigenti, jesu serviseri duše. Da, ali ne uvek. - Znate li šta je to? Recite mi?
- Slušajući muziku, dovodite sebe u red da biste rešili probleme koje inače ne biste mogli. Znači, muzika je terapija?
- Jeste. A naspram drugih umetnosti?
- Muzika je jedina umetnost koja ne može da se uhvati rukom. Slika daje impresiju. Arhitektura je gradnja u prostoru. Muzičar gradi u vremenu. Muzika je najbliža čoveku jer čovek ne postoji bez vremena. Bez vremena bi čovek bio samo objekt. Muzika je naš najintimniji pratilac. Je li uobičajeno da muzičari na ovaj način 'brane' muziku?
- Nije. Ko je na vas uticao da tako činite?
- Malo sam se bavio harmonikalnim pitagorizmom. A on uči da je sve na svetu podvrgnuto istim zakonitostima, i sve se može objasniti putem muzike koja uvodi red. Svaki ton ima parcijalne tonove koji mu određuju boju. I svi su parcijalni tonovi u skladu. Preneto na kosmos, prirodu i čoveka: iza svega je sistem tonova.
U tom smislu koji je kompozitor, po vama, najviše postigao?- Irelevantno je da li kompozitor uopšte nešto o tome zna. On prelazi put od ideje do realizacije na notnom papiru. Ja moram obrnuto, od papira do ideje i moram u tom smislu koristim pomoćna sredstva - da bih bolje razumeo materiju… Milena Marjanović
