Izvor: Blic, 28.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika je moćnija nego što se misli
Muzika je moćnija nego što se misli Boney M kultna disko grupa 70-ih i 80-ih godina održala je koncert u Budvi, treće večeri Mediteranskog muzičkog festivala. Ekskluzivno za ''Blic'' razgovaramo sa pevačicom Elizabet Pamberton Mičel, neposredno posle nastupa. Da li ste prvi put u Jugoslaviji?
Bila sam i ranije, ali ovo je naš prvi dolazak posle raspada Jugoslavije.
I kakvi su utisci?
Ljudi su veoma srdačni. Najviše mi se dopada vaša topla klima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vreme je stvarno divno. Da li ste zadovoljni malopređašnjim nastupom na Budvanskom festivalu?
Zvuk nije bio dobar. Navikli smo na bolje tehničke uslove. Osim toga, veoma smo umorni. Juče smo nastupali u Pragu, odatle leteli do Zagreba, iz Zagreba do Splita, a iz Splita autobusom do Budve, pa pravo na scenu! Uprkos tome, nastup vam je bio impresivan i u pevačkom i u vizuelnom smislu. Odakle crpite toliku energiju?
Iz kosmosa od Boga Oca! (Liz pokazuje krst koji nosi oko vrata). Imam pobednički mentalitet iz kojeg crpim energiju. Veoma je važan pristup poslu. Da biste uspeli morate da verujete u sebe, u ono što radite. Ako hoćete da trajete, morate da osluškujete i 'intonaciju' koja dolazi od nove publike, od novih generacija.
Crnogci važe za veoma lenj narod. Kako vam je uspelo da ih dignete na noge tokom koncerta?
(smeh) Lenji?! Lenji?!(Liz se od smeha bukvalno hvata za stomak!) Najpre na osnovu fizionomije ispitujem mentalitet ljudi kojima pevam. Posmatrala sam izraze lica u publici i to mi je bila orijentacija za izbor pesama i njihov redosled. Na kraju su svi, baš svi ustali i igrali! Zbog razlaza sa Frenkom, pojavio se spor u vezi sa izvođačkim i producentskim pravima.
Ja imam doživotna prava na ime Bony M, a Frenk samo izdavačka prava. Jedino ja mogu da javno nastupam pod tim imenom i izvodim stare hitove Bony M-a. Šta mislite o novim muzičkim pravcima u svetu?
Svaka generacija ima nešto novo i svoje da ponudi. U moje vreme, sedamdesetih godina, muzičari su reagovali na socijalne anomalije, a danas se oseća potreba za više duhovnosti u muzici. Taj trend počeo je 90-ih godina i sve je prisutniji. U vreme opšteg otuđenja, koje je na Zapadu veoma nazočno; naročito mlade generacije osećaju potrebu za okretanjem k sebi, ka vlastitim razlozima koje pokušavaju da učine opštim. Da li je to u svetu u kome živite uopšte moguće?
Zna veoma dobro šta caruje u današnjem svetu. Takođe dobro znam da se i elementarno ljudsko gotovo zagubilo. Humanost postoji samo ka izgovor. Ali, ipak verujem da mlade generacije, s energijom koju nose, mogu u budućnosti ponešto da promene. Verujem da je veoma važno da svaki pojedinac usvoji svest o tome da sopstvenim, individulanim delovanjem može mnogo da učini i u kolektivnom smislu. Može li muzika, u tom smislui, da pomogne?
Mladi ljudi imaju svoja jasna stanovišta, i od muzike očekuju da ih podržava. I ne samo to. Muzikom žele da izazovu promene u društvu.
Postoje muzičari koji svoju snagu prepoznaju u onome što rade. Sp- ajsgrls, na pri- mer. Njih sluša moja ćerka. Vidi se da one žele da promene nešto! Svaka generacija poseduje izvesnu snagu kojom, preko muzike utiče na promene u svesti pojedinca i celog društva. Osvešćen um je spreman za konkretnu akciju na globalnom društvenom nivou. Koju muziku slušate?
Veoma volim muške glasove: Bekstrit bojs, Arta Kelija; a od ženskih Selin Dion. Slušam različite muzičke pravce, jedino mi je važno da ta muzika ima snagu. Bekstrit bojsi nose, recimo, tu 'uličnu estetiku', koja je veoma bitna za opštu sliku o jednoj sredini. Želite li da poručite nešto čitaocima Blica?
Istrajte! Ne odustajte, nastavite dalje i sačuvajte svoj duh! Simonida Milojković
