Izvor: Blic, 14.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika iz srca
Legendarni soul-džez muzičar Teri Kalijer nastupio je preksinoć pred prepunom salom Studentskog kulturnog centra, čime je svečano zatvoren ovogodišnji Beogradski letnji festival. Kalijer je odlično raspoloženoj publici svirao više od dva sata.
„Postojao je period kada sam slušao Koltrejna po dvanaest ili petnaest sati dnevno", kaže Kalijer, vraćajući se na vreme svog odrastanja u Čikagu pedesetih godina. Uporedo sa pokretima „Black Power" i „Black Pride", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u gradu su tada cvetali fank, bluz, džez i soul. Iako u središtu crne revolucije, Kalijer nije bio politički već ljubavni pesnik, za koga važnu ulogu igra i islamska mistična tradicija sufizma: „Ja pokušavam da budem sufi, da na taj način dođem do suštine uzvišenog", kaže on. „To je teško jer morate da pristupite svačijem mišljenju kao vrednom, ne možete da se držite samo svojih uverenja i da isključite sve ostalo". Albumom „Timepeace" iz 1998. godine, on je postao i nosilac nagrade „Time For Peace" Ujedinjenih nacija, koja se dodeljuje za umetnički doprinos svetskom miru.
Većina vaših pesama je o ljubavi. Da li je to najvažnija poruka koju želite da prenesete svojim slušaocima?
To je najvažnija poruka koju bilo ko može da pošalje. Mnogo ljudi je išlo tim putem: Marvin Gej, Kertis Mejfild, pa i Bob Dilan. Želim da izrazim ono što mislim da je važno, što ljudi treba da čuju. Vrlo je teško promeniti ljude, pa i samo malo poboljšati stvari. Ali, ako je to moguće, čak i nakratko, čak i za jednu osobu, mislim da vredi.
Da li to vidite kao neku vrstu svoje misije?
Ono što se dešava danas je da je svet postao vrlo, vrlo malo mesto. Stvari koje mi, ljudska bića, radimo vazduhu, vodi, drugim bićima, sve se to sada vraća. Više ne moramo samo da vodimo računa jedni o drugima, moramo i da vodimo računa i o Zemlji jer ona nije večna kao što su svi mislili, mislili su da se može kopati zauvek i uvek nalaziti dovoljno ulja ili dovoljno dijamanata, zlata... Nije sve u tome koliko ste uspešni ekonomski, iako to jeste važno - opstanak je ključna stvar, a da biste opstali treba vam hrana, treba vam voda... i to ne bilo kakva jer će vas danas neka hrana ubiti, a od neke vode će vam pozliti... Ljudima to stalno moramo da ponavljamo jer već nosimo dovoljno tereta. Mislim da je vreme da sve umetničke forme, kakve god one bile - književnost, slikarstvo, muzika, film, pozorište - počnu da se koncentrišu na ove stvari kako bi nam pomogle da ih prevaziđemo.
Ljudi vas nazivaju ne samo velikim muzičarem, već i mistikom i duhovnim guruom...
Postoje neke divne stvari u svemiru, ali potrebno je određeno stanje uma da bi one bile prepoznate ili da bismo mi bili prepoznati od njih. To vam govorim iz ličnog iskustva. Jedna od najvažnijih stvari je da se bude otvoren ka toj vrsti iskustava. Ponekad je teško fokusirati se na bilo šta drugo osim čistog opstanka - ličnog, opstanka tvoje porodice, tvog posla, grada, nacije... Ogroman je teret na ljudima zbog dubine savesti koju imamo, a isto tako i ogromna odgovornost.
Kako vidite muziku danas, šta je to što vi i mlada „elektronska generacija" imate da ponudite jedni drugima?
Stalan rad s drugim ljudima drži vaš um izoštrenim, otvorenim, ne možete samo da vičete „ja, ja, ja!". Ponekad je teško ne raditi isti tip pesama stalno iznova, zato je potreban nov pogled na stvari, novi pristupi muzici.
Šta volite u današnjoj muzici?
Uvek tražim nekog ko je angažovan i ko se ne boji da unese emociju u to čime se bavi. Volim muziku koja nije nastup, već dolazi iz srca.
