Izvor: Politika, 16.Jul.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika Edvarda Griga oružje protiv špijunaže
Strah od prisluškivanja toliko je jak kod nemačkih poslanika da čak razmišljaju da se vrate pisaćim mašinama
Pod opasnošću da američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), ali i druge obaveštajne službe, prisluškuju njihove razgovore, političari u Nemačkoj našli su originalan način da izađu na kraj sa špijunima. Za vreme zvaničnih sastanaka počeli su da puštaju ozbiljnu muziku da bi notama nadjačali raspravu i tako otežali ili onemogućili rad tajnih agenata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Članovi parlamentarne komisije koja istražuje slučaj špijunaže NSA, bili su toliko zabrinuti da će neko neovlašćeno da sluša njihove diskusije, da su odlučili da za vreme zasedanja puste klasičnu muziku, piše britanska štampa.
Prenoseći informacije nemačkog „Zidojče cajtunga”, ostrvski listovi navode da su iz bezbednosnih razloga poslanici pre početka sednice komisije morali da ostave mobilne telefone, laptopove i tablet računare u velikoj metalnoj kutiji u drugoj prostoriji.
„Onda je predsednik komisije uključio muziku” rekao je neimenovani izvor.
Edvard Grig, Koncert za klavir u a-molu. Samo zbog bezbednosti. Strah od prisluškivanja toliko je jak kod nemačkih poslanika da čak razmišljaju da se vrate pisaćim mašinama. To je za televiziju ARD izjavio predsednik komisije koja istražuje slučaj američkog špijuniranja.
Nije to prvi put da se deo državnog aparata odriče tehnoloških dostignuća u pokušaju da sačuva bezbednost komunikacije. Ruska služba za obezbeđenje najviših državnih zvaničnika vratila se prošle godine na kucaće mašine i nabavila njih 20, otkrio je izvor iz Kremlja.
Primeri iz prošlosti, međutim, pokazuju da postoje brojni načini da se „prisluškuju” i ove već zaboravljene sprave. Na primer, postavljanjem mikrofona da se čuje kucanje kako bi se na osnovu toga kasnije dešifrovalo šta je napisano ili kamere usmerene direktno na mašinu ili papir.
U slučaju koji navodi „Telegraf”, NSA je 1984. godine u strahu od curenja informacija, zamenila svu opremu iz američkih diplomatskih predstavništava u Moskvi i Lenjingradu. Kada su je analizirali, ispostavilo se da je čak 16 pisaćih mašina bilo pod ruskom prismotrom i da je Kremlj tokom osam godina imao uvid u svaki papir koji je na njima otkucan.
Posle hapšenja dvojice nemačkih obaveštajaca pod sumnjom da su slali informacije Amerikancima, i pisanjima da desetine zaposlenih u državnim službama u zemlji novog svetskog fudbalskog šampiona radi za CIA, najveći problem Nemačke nije tehnika već ljudi, zaključuje „Telegraf” i dodaje da je za NSA i CIA mnogo jednostavnije da plate za informacije nego da provaljuju šifre, hakuju elektronsku poštu i prisluškuju telefone.
A. Marinković
objavljeno: 16/07/2014
