Izvor: Politika, 19.Mar.2012, 01:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moćnici sveta, pazite se

Novim albumom „Wrecking ball” Brus Springstin opisuje kako izgleda svet u kojem živimo i poručuje da su građani sveta mnogo besni

Sveto trojstvo postoji! I u sekularnom svetu. Jedan deo tog Trojstva za mene je Brus Springstin, muzičar koga sam otkrio tek pre desetak godina. Baš kao i svako ko je malo dublje zavirio u njegovu muziku, u reči koje ovaj stihoklepac iz Nju Džerzija spaja već 37 godina, tako i ja više nisam mogao da prestanem da ga slušam.

Svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Springstinov album je spektar emocija kroz koji slušalac prolazi zajedno sa junacima koji jure automobilima, udvaraju se devojkama na tremu ili kraljicama supermarketa, koji su spremni da izađu iz pomrčine u kojoj žive i koji postavljaju i pitanja koja vas bace u razmišljanje poput onog „Is a dream a lie if don’t come true, or is it something worse”. (Da li je san laž ako se ne ostvari, ili je nešto gore).

Često pogrešno interpretiran kao glasnik američkih seljaka koji veličaju Ameriku pesmom „Born In The USA” a koja je sve sem veličanja Amerike (pročitati reči pesme), Springstin je u stvari piar običnog čoveka. To je činio kroz svaki od svojih prethodnih 16 albuma, a to čini i sada kada se na tržištu pojavio njegov 17. studijski album nazvan „Wrecking ball” kroz koji opisuje kako izgleda svet u kojem živimo. Kroz svoje stihove priča priče koje je svako od nas negde većčuo. O problemima i izazovima svakog od nas ko je na svojoj koži osetio efekte svetske ekonomske krize.

Kroz naziv albuma (u pitanju je teška gvozdena kugla koja je zakačena za kran i kojom se ruše veliki objekti), a i istoimenom pesmom Springstin je otpevao da je prekipelo svima i da je došao red da se čaše podignu uvis i izvuku te kugle, da se pokaže gde je mesto pohlepnim lopovima i baronima pljačkašima, koji se slobodno šetaju ulicama. To je za Springstina – pakao.

Kombinujući rok, gospel i kantri, samo onako kako on to najbolje ume, Springstin otvara album pesmom u kojoj kritikuje svet u kome svako brine samo za sebe, a potom u pesmi „Easy money” pominje debele mačke kojima je sve smešno (sećate li se ljudi sa Volstrita koji su pili vino i osmehivali se dok su sa prozora posmatrali demonstrante iz pokreta „Okupiraj Volstrit” koji su spavali u šatorima). Peva i o žurki bankara na brdu koja postaje sve bučnija, dok u podnožju ljudi padaju u okove. Uz pomoć Tomija Morela iz „Rage against the machine”, ali i uz zvuke marijači truba, govori nam kako svako od nas mora da bude stručnjak za sve. Ipak, kao što sve ne traje doveka, tako će i ovo proći, pa Springstin počinje da peva i o nadi, o suncu koje će ponovo izaći i novom danu. Teška vremena dolaze, teška vremena odlaze. Opet će doći, ali će opet i proći, kaže Springstin.

Kao što je Đorđe Balašević pevao o zlobnim devedesetim, i u jednom trenutku im poručio „Ma, je…. se, devedesete”, tako je i Springstin opevao ekonomske „devedesete” koje nisu samo uticale na njegove sunarodnike već i na čitav svet, i u istom stilu kao i Balašević poslao poruku moćnicima da se paze, jer su građani sveta mnogo besni.

Novinar

Marko Subotić

objavljeno: 19.03.2012.

Nastavak na Politika...