Izvor: Politika, 28.Maj.2010, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moćne rime
Životopis Rokija Eriksona ima biblijske odlike. Glavni lik se pojavljuje kao prorok, umetnik, heroj i odmetnik. Propovedao je o drugačijem svetu, ispravljao Aristotela, svirao muziku koja je dolazila sa one strane razuma. Bio je proganjan od vlasti, zatvaran, kažnjavan, proglašavan ludim, odbačen i zaboravljen. Kroz mozak su mu puštali električnu struju i ubacivali u insulinske kome ne bi li ga nekako prizvali pameti. Bilo kako bilo, on je preživeo. Nedavno se vratio na scenu albumom „True >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Love Cast Out All Evil”. Nesebičnu pomoć u realizaciji ovog poduhvata pružili su mu članovi sastava „Okkervil River”, naročito njihov mladi lider Vil Šef koji obavio producentski posao.
Album počinje dokumentarnim snimkom pesme „Devotional Number One” koji je Rokijeva majka napravila 1972. godine u duševnoj bolnici gde je bio smešten njen sin. Peva se o Isusu i halucinogenim pečurkama. Kasnije sledi još 11 pesama nastalih uglavnom u istom periodu – i istom ambijentu. Snimljene su nedavno sa sastavom „Okkervil River” kao pratećim bendom. Neke od njih ljubitelji Eriksonove muzike su već čuli, u rudimentarnoj verziji, na albumu „Never Say Goodbye” iz 1999. godine.
Album „True Love Cast Out All Evil” pokazuje da je Roki Erikson iz višedecinijskog rata sa ludilom i društvenim sistemom izašao kao pobednik. Bolest nije ostavila trag na njegovoj muzici. Glas mu se promenio – u smislu da više „ne otkida glave publici”, kako je bilo, po svedočenju Bila Gibonsa, u doba sastava „The 13th Floor Elevators”. Dobio je finu patinu koja ga je učinila relevantnim na nov način. Numere „Goodbye Sweet Dreams” i „Be And Bring Me Home” on peva kao folk muzičar koji putuje kroz vreme sa zadatkom da podseti zaboravne i probudi uspavane. Pesmu „Please Judge” – koja je ispovednog, autobiografskog karaktera – izveo je na novi način, različit od onog na albumu „All That May Do My Rhyme” iz 1995. godine. Samosažaljivi soul lament je pretvoren u tačan i uznemirujući iskaz o odnosu pojedinca i društva. Šefova nadahnuta produkcija, kakofonični pasaži i Rokijevo precizno i fokusirano pevanje su uzrokovali tu metamorfozu.
Za sve one koji još uvek žele da im glave, nošene Eriksonovim moćnim glasom, odlete sa druge strane realnosti – među zombije, daždevnjake, demone i dvoglave pse, na ovom albumu postoji nova verzija pesme „John Lawman”. Tekst ove pesme, koji liči na imaginarni haiku američkog „tvrdokuvanog” pisca Džima Tompsona – „I kill people all day long/I sing my song/Because I’m John Lawman” – Roki peva sa pomahnitalošću i žestinom koja je krasile njegove rane rokerske radove.
Sa albumom „True Love Cast Out All Evil” stvari su vrlo jasne. Teško da će se do kraja sezone pojaviti bolji. Bar kada su u pitanju tvrdi rokerski kriterijumi. Već se može videti na prvom mestu liste najboljih ploča u 2010. godini.
Žikica Simić
[objavljeno: 10/05/2010]
