Izvor: Politika, 21.Maj.2012, 02:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magija „Rolingstonsa” nije objašnjiva
Njihova muzika bi trebalo da bude standard svakome ko želi da se popne na binu
Prvi album „Rolingstonsa” objavljen je 1964, a iste godine rođen je Ivan Ivačković, novinar, publicista i muzičar. U godini kada „Stonsi” slave pet decenija postojanja, Ivačković proslavlja tri decenije bavljenja novinarstvom. Bilo mu je suđeno da ih zavoli, kaže uz osmeh.
Za proteklih 30 godina Ivačković je pisao, između ostalog, za „Politiku”, „Rok”, „Start”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Nin”, objavivši više od 2.000 tekstova i četiri knjige: „Rolingstons: Umetnost pobune”, „Obe strane jastuka: priča o Bajagi i instruktorima”, „Madona: priznanja pop pevačice” i „Crvena mapa”. Ovih dana sprema dopunjeno izdanje „Umetnosti pobune”, kao i knjigu o grupi „Van Gog”, koja će izaći na jesen.
Šta će se naći u novom izdanju knjige „Umetnost pobune”?
Tekstovi o koncertima u Beogradu i Budvi. Knjiga će izaći 19. jula, kada će biti i promocija u rezidenciji ambasadora Velike Britanije u Beogradu, a biće verovatno prisutan i specijalan gost, neko vrlo blizak Džegeru... Ovo je četvrto izdanje knjige koja živi 15 godina. Reakcije na knjigu me podstiču da je obnavljam. Dešavalo se da mi ljudi prilaze na ulici, govoreći da im je promenila život.
U vreme kada ste počinjali izlazili su specijalizovani magazini poput „Džuboksa”, kasnije „Roka” i „Ritma”. Danas ne postoji gotovo nijedan muzički časopis. Kako to tumačite?
„Džuboks” i „Rok” bili su listovi koji su se sa nestrpljenjem čekali na kioscima. Zemlja u kojoj smo tada živeli bila je relevantna i imala je ugled u svetu. Muzička industrija je bila jaka, a danas se sve promenilo. Zemlja je propala, rokenrol je satrt, i mediji specijalizovani za muziku su uništeni. Devedesetih je i novinarstvo ovde palo u blato i tu više nisam želeo da pripadam, ali nisam se odrekao pisanja. I napisao sam knjigu o „Rolingstonsima”, ali je sticajem okolnosti Bajaga prvi izašao. Knjiga o „Stonsima” je bila prirodan sled okolnosti, jer su mi promenili život.
Šta vas je kod „Stonsa” toliko opčinilo?
Magija „Rolingstonsa” nije objašnjiva. Kada sam ih prvi put čuo, video sam znoj koji lipti, krv koja se uzburkava i suze koje idu uz tu muziku. To je bio takav emotivni šok od kojeg nikad nisam poželeo da se oporavim. Kada sam ih prvi put video uživo u Beču 1982, plakao sam posle koncerta. Njihova muzika bi trebalo da bude standard svakome ko želi da se popne na binu.
Bili ste jedan od najvećih pregalaca u misiji da „Stonsi” konačno dođu u Srbiju. Kakav je osećaj bio kada su 2007. zasvirali u Beogradu?
Celu priču sam pokrenuo kada je izašlo drugo izdanje knjige. Bilo me je sramota da živim u zemlji u kojoj „Rolingstonsi” nikada nisu svirali. Pet godina kasnije, posle mnogo prepreka, desio se koncert i ne mogu da opišem osećaj kada su izašli na binu na Ušću i zasvirali prve taktove pesme „Start Me Up”.
Imali ste čast da se susretnete sa njima…
Kada ih upoznate, oni liče na „Stonse” koje zamišljate. Džeger je bio ljubazan i pravi je engleski džentlmen, ali osećate da tu postoji distanca. Kit Ričards je vrlo srdačan, topao čovek. On je prvi prekršio sve protokole i poljubio je ruku mojoj supruzi, zagrlio je, slikali su se, što nije uobičajeno. Čarli Vots je najveći ekscentrik u grupi, a Ron Vud se ponaša kao da ste prijatelji celog života.
Posle mnogo godina pisanja o muzici, rešili ste da se i sami oprobate na sceni, formiravši sastav „Spenks”?
Svirao sam bubnjeve kao tinejdžer, i zbog novinarstva sam ih ostavio, ali nikad se nisam ohladio od bavljenja muzikom. I 2009. sam napravio bend. Prošle godine smo objavili maksi singl i na promociji u Kinoteci doživeli ovacije od Bajage, Vlatka Stefanovskog, Đuleta iz „Van Goga”, Čuture, Bilje Krstić, Teofilovića… To nas je podstaklo da nastavimo i nadam se da ćemo 2013. objaviti album.
----------------------------------------------
Džentlmen Džejms Braun
Ivačkoviću je najbolji koncert „Rolingstonsa” onaj na Ušću 2007. godine. Izdvaja i nastup „Pink flojda”, koncerte Dejvida Bouvija i Roda Stjuarta u Engleskoj, Pitera Gebrijela u Budimpešti, i svirke Boa Didlija i „Dajer stejtsa” u hali Pionir.
– Sreo sam se sa Bouvijem, koji je uz „Stonse”, za mene, najvažniji muzičar. Sećam se i susreta sa Alisom Kuperom, Igijem Popom, Džonom Mejlom…. Sa Stingom sam se upoznao osamdesetih, i beskrajno je šarmantan i duhovit, kao i sa Džejmsom Braunom, koji je bio pravi džentlmen, otvarao je vrata mojoj supruzi i pridržavao joj kaput…
Jelena Koprivica
objavljeno: 21.05.2012.
