Izvor: Kurir, 12.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MUZIKA NA "TAJNOJ VEČERI"
Đovani Pala posle četvorogodišnjeg proučavanja veruje da je renesansni genije u kompoziciju poznate freske utkao i ozbiljnu muzičku pratnju
RIM - U Italiji se pojavio novi "Da Vinčijev kod", ali ovaj put priča bi mogla biti realna: italijanski muzičar i stručnjak za kompjutere tvrdi da je otkrio skrivenu muziku u Leonardovoj "Tajnoj večeri".
Đovani Marija Pala (45) veruje da je renesansni genije u kompoziciju freske utkao tužnu i ozbiljnu muzičku pratnju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << "Zvuči kao rekvijem. Zvuči kao pratnja koja naglašava Isusovo stradanje".
Naslikana između 1494. i 1498. u crkvi Santa Marija dele Gracije u Milanu, "Tajna večera" prikazuje ključni trenutak opisan u jevanđeljima, Isusov poslednji obrok sa 12 apostola pre njegovog hapšenja i raspeća.
Scena prikazuje trenutak šoka Hristovih sledbenika kad im on otkriva da će ga jedan od njih izdati.
Pala je Leonardovu sliku počeo da proučava 2003, kad je na vestima čuo da istraživači veruju da je nenadmašni umetnik i izumitelj u tom delu sakrio muzičku kompoziciju.
U knjizi objavljenoj krajem prošle nedelje u Italiji Pala otkriva kako je, kao muzičke šifre, interpretirao elemente slike koji imaju simbolično značenje u hrišćanskoj teologiji.
Objasnio je u intervjuu agenciji AP, video da ako povuče pet notnih linija preko slike, hlebovi na stolu, kao i ruke Isusa i apostola, svi mogu da predstavljaju muzičke note.
To se uklapa u hrišćanski simbolizam u kojem hleb predstavlja Hristovo telo a ruke blagosiljaju hranu. Note, međutim, nisu imale muzičkog smisla dok se Pala nije setio da ih treba čitati zdesna nalevo, kako je Leonardo pisao.
U knjizi pod nazivom "La Musica Celata" (Skrivena muzika) Pala opisuje kako je pronašao i druge "šifre" na "Tajnoj večeri" koje otkrivaju spori ritam kompozicije i trajanje svake note.
Rezultat je "Himna Bogu" u trajanju od 40 sekundi, koja, po Palinom mišljenju, najbolje zvuči izvedena na harmonijumu, instrumentu sličnom orguljama, koji se u Leonardovo vreme često koristio za izvođenje duhovne muzike.
Alesandro Vecozi, stručnjak za Da Vinčija i direktor muzeja posvećenog renesansnom velikanu u njegovom rodnom mestu Vinčiju, kaže da nije proučio Palinu knjigu, ali da je njegova hipoteza "moguća".
"Uvek postoji opasnost da čovek vidi nešto čega nema, ali je sigurno da je prostor (na slici) harmonično podeljen", rekao je Vecozi. "A tamo gde imate harmonične proporcije, možete naći i muziku."
On je podsetio da je Leonardo, iako je najpoznatiji po slikama i vizionarskim izumima, bio i muzički obrazovan, svirao na liri, dizajnirao različite instrumente i ostavio, u tekstovima, i nekoliko muzičkih "zagonetki" koje se moraju čitati zdesna nalevo.
