Izvor: Politika, 28.Maj.2010, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krvave pesme
Kada je Džimi Hendriks 1966. godine zapevao: „Hey Joe, where you goin’ with that gun in your hand/I’m going down to shoot my old lady” svi su bili oduševljeni. Niko nije znao da je pesma „Hey Joe” reprezentativni primerak folk žanra poznatog kao „balade o ubistvu” („murder ballad”). Mnogo vremena je prošlo od tada. Ova vrsta pesme postala je omiljena forma mladih muzičara. Album „Murder Ballads” Nika Kejva iz 1995. godine odgovoran je za njenu definitivnu promociju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Balade o ubistvu su podžanr u okviru folk muzike. Narativnog su karaktera, pripoveda se o ubistvu, okolnostima koje su dovele do njega, umešanim akterima, ulozi žrtve, posledicama tog čina. Najčešće je pripovedač sam ubica, ali može – kao u legendarnoj pesmi Nila Janga „Powderfinger” – to da bude i ubijeni. Najpoznatije tradicionalne pesme ove vrste su „Knoxville Girl”, „Frankie & Johnny”, „Tom Dooley”, „Banks Of The Ohio” i druge. Od savremenih treba spomenuti numere „Caleb Meyer” Gilijan Velč, „Carolina Drama” sastava „The Raconteurs” i recimo „Sink Hole” grupe „Drive-By Truckers”.
Džefri Fuko i Mark Ereli, folk muzičari nove generacije, bave se ovom vrstom pesama na svom novom albumu „Seven Curses”. Odabrali su 11 napeva raznih autora. Osim tradicionalne teme „Pretty Polly” i Gatrijevog napeva „Philadelphia Lawyer” ostale pesme su novijeg datuma. Kao autori se pojavljuju Brus Springstin, Nil Jang i Stiv Erl. Tu su ifolkeri nove generacije Tom Hauz i Ričard Bakner. Na repertoaru su i klasične pesme ovog žanra „Louise” Pola Sibela, „Sonora's Death Row” Blekija Farela i „Billy Gray” Normana Blejka. Posebno mesto pripada numeri „The First Mrs. Jones” iz repertoara velikog kantri pevača Portera Vagonera.
Za nastanak ovog albuma, kako kažu Fuko i Ereli, bile su potrebne dve noći, dve stolice, dva mikrofona, tuce priča i pregršt starih gitara. Odabranim pesmama pristupili su na elementaran način, svedeno i krajnje ekonomično. Gitara, ljudski glas i priča. Ništa više od toga. Napevi, ovako izvedeni, funkcionišu kao songovi za neki krvavi komad o zločinu i kazni, ljubavi, smrti, grehu, nesreći i bedi. Fuko je našao način kako da numeru „Louise” o tragičnoj smrti prostitutke, koju su pevali, između ostalih, i Vili Devil i Boni Rejt, izvede na nov i originalan način. Mark Ereli je Erlov napev o robijaškoj golgoti „Ellis Unit 1” izveo sa rezignacijom i uvidom dostojnim Merla Hagarda.
Album „Seven Curses” Džefrija Fukoa i Marka Erelija čini, zajedno sa pločama „Murder, Misery & Then Goodnight” Kristin Herš i „Songs For My Funeral” koju su Ana Domino i Mišel Delroj snimili pod imenom „Snakefarm”, krvavi triling koji otkriva skriveno lice popularne muzike. Put ka ljubavi prolazi veoma blizu groblja i zatvorskih zidina. Treba paziti da se ne zaluta.
Žikica Simić
[objavljeno: 25/05/2010]
