Izvor: Politika, 08.Feb.2015, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Klavirista” gađa u usamljenost
Bili Džoel uspeo je da postane zvezde pevajući o onim stvarima koje, manje ili više, muče svakoga od nas
Usamljenost, osećaj da ste nešto u životu pogrešno uradili, žal za mladošću, propuštenom ljubavi... sve su to osećanja koja se sjedinjuju na samo jednom mestu – u kafani.
Mada svaka usamljenost nosi sopstvenu priču, u kafani one kao da postaju jednake, pa i zajedničke. I uglavnom se svode na ispovedanje susedu za stolom koji vas većinu vremena i ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sluša obuzet nekim svojim tugama i muzikom koja dopire sa klavira iz ugla. Klavirista je tu upravo da izjednači te usamljenosti, da im da određenu dozu univerzalnosti, ali da, istovremeno, pogodi svaku prisutnu dušu ponaosob. Čudan je taj čovekov mazohizam. Uz pravu muziku usamljenost nam postaje još prisutnija, još ubitačnija, a mi umesto da od toga bežimo, srljamo sve dublje.
O usamljenosti, besperspektivnosti, tuzi... u kompoziciji „Klavirista”, izdatoj 2. novembra 1973, peva Bili Džoel (1949), autor bezbroj balada među kojima je i neprevaziđena „Just the Way You Are”. Pijanista, kompozitor i pevač uspeo je da se uzdigne do nivoa svetske zvezde pričajući u svojim kompozicijama upravo o onim stvarima koje, manje ili više, muče svakoga od nas. Džoel vešto koristi melodiju srednjeg tempa da, u skladu sa tekstom, u našim dušama stvori atmosferu koju je naprosto nemoguće ne osetiti svim čulima.
Moglo bi se čak reći da je on primer idealnog muzičara i za velike koncerte i za obične kafanske ćumeze. Dovoljno je da se tu zatekne klavir i seta počinje da hara po dušama prisutnih. Kao da istovremeno peva za svakoga posebno, a opet među ljudima stvara neku vrstu zajedništva u toj seti, pa i bolu.
Muzika Bilija Džoela je i najbolji pokazatelj koliko „ubitačna” može da bude ova umetnosti, samo ako joj se predamo bez ikakve suzdržanosti.
Prema nekim tvrdnjama, kompozicija „Klavirista” nastala je upravo na stvarnim likovima koje je Džoel sretao u baru „Egzekjutiv rum” gde je 1972. nastupao šest meseci.
„Bila je to ’tezga’ koju sam radio samo kako bih platio iznajmljivanje stana. Živeo sam u Los Anđelesu pokušavajući da se izvučem iz jednog po mene lošeg ugovora koji sam ranije potpisao. Pevao sam pod izmišljenim imenom ’Pijano stajlings Bila Martina’ i jedva se nekako provukao kroz nevolje u kojima sam se zatekao. Uopšte mi nije jasno zašto je kompozicija ’Klavirista’ doživela takvu popularnost. Meni više liči na karaoke hit. Melodija i nije baš naročita i stalno se ponavlja, dok je tekst nekako bledunjav. Kada je svirate na klaviru kao instrumental postaje brzo dosadna pošto se ista fraza ponavlja sve vreme. Bio sam šokiran i posramljen kada je postala hit”, objasnio je jednom prilikom Džoel.
Pesma „Klavirista” je postala neka vrsta domaćeg zadatka za svakog muzičara koji je svoj talenat traćio po američkim barovima koje vode nervozni vlasnici, u koje svraćaju frustrirani gosti, „lake žene” i poneka ulična lutalica. A takvih je, nažalost, i previše.
Bili Džoel je uspeo na svetlo dana da iznese svu muku te vrste svirača i, ako ništa drugo, već je i time postigao mnogo.
Klavirista
Subota je, devet sati
Gomila sveta se muva unaokolo
Pored mene sedi stariji čovek
Zaokupljen svojim tonikom i džinom
Kaže: „Možeš li da mi odsviraš – sećanje?
Nisam siguran kako ide
Ali tako je tužno i nežno
Znam ga celo napamet
Iz vremena kada sam nosio momačko odelo.”
Pevaj nam pesmu, ti si klavirista
Pevaj nam pesmu večeras
Svi smo spremni za melodiju
A ti si nam baš pogodio raspoloženje
Džon barmen mi je prijatelj
Često mi daje besplatno piće
Vešt je sa šalama, da ti pripali cigaretu
Ali postoji mesto na kojem bi radije bio
Kaže, „Bil, osećam da me ovo ubija”
Dok se osmeh razliva preko njegovog lica
„Ubeđen sam da bih mogao da budem filmska zvezda
Samo kada bih mogao da se izvučem odavde”
Pol je romanopisac za nekretnine
Koji nikada nema vremena za svoju suprugu
Razgovara sa Dejvijem, koji je u mornarici
Gde će verovatno ostati doveka
Kelnerice raspravljaju o politici
Dok se poslovni ljudi lagano ukomiraju
Svi oni dele piće zvano „usamljenost”
Ali i to je bolje nego piti sam
Pevaj nam pesmu, ti si klavirista
Pevaj nam pesmu večeras
Svi smo spremni za melodiju
A ti si nam baš pogodio raspoloženje
Prilična je gužva za subotu
I gazda mi se smeška
Jer zna da svi oni dolaze zbog mene
Ne bi li na trenutak potisnuli život
Klavir zvuči kao na karnevalu
Mikrofon smrdi na pivo
A oni sede za barom, ubacuju pare u moju posudu
I kažu: „Čoveče šta tražiš ti ovde?”
Pevaj nam pesmu, ti si klavirista
Pevaj nam pesmu večeras
Svi smo spremni za melodiju
A ti si nam baš pogodio raspoloženje
Slobodan Samardžija
objavljeno: 09.02.2015.
