Izvor: Politika, 29.Sep.2011, 00:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako mladi razumeju Tomu Zdravkovića

Multimedijalnom izložbom u „Parobrodu”, koja se otvara sutra uveče, beogradski umetnici odaju počast neponovljivom kantautoru srpske narodne muzike

Hol slavnih beogradskog „Parobroda” dobiće još jednog počasnog člana – kantautora koji je za sobom ostavio bogato poetsko i muzičko nasleđe, umetnika koji je u legendu otišao tiho poslednjeg septembarskog dana pre dve decenije – Tomu Zdravkovića. Na godišnjicu njegove smrti, 30. septembra, mladi umetnici, inspirisani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kulturnim potkontekstima, urbanim životom i progresivnošću koju je Toma doneo tadašnjoj sceni, svojevrsnim omažem pokušaće da autoru obezbede, kako kažu, mesto rame uz rame sa svetskim zvezdama i legendama šansona poput Sinatre i Aznavura.

– Postavljanjem ovog omaža Tomi Zdravkoviću nameravamo da zaintrigiramo mlađu publiku u pravcu sagledavanja urbanih vrednosti nekada i sad – kaže Minja Ristić, programski savetnik „Parobroda” i kustos ovog projekta posvećenog pevaču pesama poput „Sanja”, „Za Ljiljanu”, „Kafana je moja sudbina”, „Prokleta je ova nedelja”, „Dotako sam dno života”, „Ej, Branka”, „Danka”…

Objašnjavajući da je osnovna ideja projekta bila da Tomu „izvuku iz konteksta folka, tačnije novokomponovane muzike, i da ga dovedu u kontekst pop ikone”, Minja Ristić kaže da su umetnici, od kojih većina nije bila ni u osnovnu školu krenula kada je ovaj neponovljivi autor umro, pokušali da pronađu nit između urbane kulture Beograda pre tri, četiri decenije i sadašnjeg trenutka, kao i da povuku paralelu između vrednosti onda i sada.

– Početna ideja bila nam je da je on živeo u ideološki obojenom vremenu, vremenu ograničenih sloboda. U tom i takvom okruženju, on je bio pandan slobodnoj kulturi. Pričajući sa ljudima koji su sa njim sedeli i družili se saznali smo da je bio izuzetno duševna osoba i galantan. Senzibilitet Tome Zdravkovića nam je bio od izuzetnog značaja. Jer, sve što je radio, crpao je iz sopstvenog iskustva što se ogleda u njegovom delu. Često nije mogao da ispuni svoje intimne umetničke snove jer je bio ograničen estradom, ali je na nju donosio intelektualni senzibilitet koji je već počeo da zamire – priča Minja Ristić.

Radovi Darije Baste

Ovaj događaj podrazumeva postavku multimedijalne izložbe koncipirane kroz prizmu savremenih umetničkih tokova, uključujući mlade ali etablirane umetnike beogradske scene koji će kroz audiovizuelne instalacije, grafičke prikaze i ilustracije, crtež i video radove pokušati da prodru u senzibilitet svojevrsnog beogradskog boema i poete čija je pesma ostavila trag na mnoge generacije.

U postavci izložbe učestvuju Simonida Rajčević, Igor Stanglicki, Stefan Unković, Slavimir Stojanović, Lazar Bodruža, Jovan Mikonjić Biskoteka, Darija Basta i Stevan Lung.

– Lepo je kada mladi ljudi koji žele da se izraze u nekom od savremenih medija žele da slušaju, čitaju… Lako je identifikovati se sa romantičnim umetnicima, a Tomin život je romantizovan ma koliko tragičan bio. Mladi umetnici koji su rešili da učestvuju u ovom projektu sigurno su nešto i „progutali” od cele te priče. I mislim da će se bar za mrvicu promeniti. Jer, klica je posejana – kaže Simonida Rajčević, slikar i docent na Fakultetu likovne umetnosti.

----------------------------------------------------------------------

Početak u pozorišnoj „Zoni Zamfirovoj”

Prvi Tomin javni nastup nije bio pevački. Pri kraju osnovne škole postao je član pečenjevačkog amaterskog pozorišta. Na jednom takmičenju u Leskovcu Toma i njegovi vršnjaci iz škole su pobedili a Toma je pobrao sve simpatije za ulogu Potea u „Zoni Zamfirovoj”.

Noći na klupi u parku

Jedna od Tominih prvih većih stanica bila je Tuzla. Pet godina u tamošnjem hotelu „Bristol” pevao je iz noći u noć, maltene bez dana odmora. Priliku da peva u beogradskom hotelu „Metropol” dobio je 1962. U isto vreme gostovao je i u drugim mestima: Zrenjaninu, Novom Sadu i, naravno, tokom leta na moru. Uprkos tome što je mnogo radio, živeo je skromno. Danas zvuči nezamislivo da pevač koji ima ugovorene nastupe na Svetom Stefanu provede noć na klupi u parku jer nema novca za smeštaj.

Nekonvencionalno komponovanje pesama

Eksperimentišući, koristeći se u komponovanju sredstvima koja su bila nekonvencionalna za jednog pevača narodne muzike, Toma je uspeo da stvori imidž urbanog, gradskog pevača. Njegova muzika nije bila čist folk, kao što nije bio ni njegov nastup. Kvalitet koji je Toma Zdravković doneo narodnoj muzici niko više nije ponovio, možda niko nije ni pokušao, ali kvalifikacija estradni umetnik za njega, kao za retko koga, ne predstavlja puku kurtoaziju. Ne samo zbog pesama koje je pisao, nego i zbog načina na koji je živeo i posvećenosti sa kojom je stvarao.

Tihi odlazak

Bolest ga je sustigla krajem 1990. godine i prestao je da nastupa. Više od sto dana borio se na Urološkom odeljenju VMA. Umro je tiho u bolnici, 30. septembra 1991. godine. Uz brojne kolege i poštovaoce, sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu, tik uz restoran „Ambasador” gde je poslednji put pevao Beograđanima.

S. Čikarić

------------------------------------------------------------

Spomenik Tomi – čuvaru duše

Leskovac– Ono što je Šaban Bajramović za Niš, to je Toma Zdravković za Leskovac. Nišlije su podigle spomenik svom Šabanu prošle godine, a Leskovčani se na isti način odužuju pevaču koji je proslavio ovaj grad, ali pre svega srpsku narodnu pesmu. U centru grada danas će biti otkriven spomenik Tomi Zdravkoviću.

Počeci poznatog pevača, kompozitora, pesnika i jednog od najpoznatijih boema srpske narodne muzike vezuju se za Leskovac u kojem je proveo mladalačke dane. Ovde se školovao u Srednjoj medicinskoj školi, a pevačku karijeru počeo je u leskovačkom Narodnom pozorištu. Odatle se preselio u kafanu gde je pevao sa Silvanom Armenulić („Šta će mi život bez tebe, dragi”). Iz Leskovca odlazi u beogradske kafane, a zatim počinje da snima ploče...

Spomenik visine tri metra biće otkriven po podne u centralnom gradskom parku ispred fontane, na mestu gde je nekada bila kafana „Radan” u kojoj je Toma počinjao karijeru sa Silvanom Armenulić. Naručio ga je grad Leskovac, ali su novac obezbedili donatori. Izliven je u Umetničkoj livnici „Braća Jeremić” u Beogradu.

U okviru obeležavanja dvadesetogodišnjice Tomine smrti, biće prikazan dokumentarni film o njemu „Čuvari duše” u režiji Aleksandra Stankovića, studenta TV režije. Uveče će u restoranu „Groš” biti održan koncert na kojem će uz orkestar Ljubiše Pavkovića nastupiti brojni poznati pevači koji će interpretirati Tomine pesme.

M. Momčilović

objavljeno: 29.09.2011.

Nastavak na Politika...