Izvor: Politika, 19.Jul.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad krađa u muzici prođe nekažnjeno
Engleski autor Klinton Hejlin u novoj knjizi navodi mnoge primere muzičara koji su tuđe pesme poturali kao svoje
„Velika rokenrol prevara” naslov je pesme, albuma i filma ikona panka „Seksa pistolsa” iz 1979. godine. Upravo ova sintagma, koja je često korišćena proteklih decenija u pop-kulturi, možda najbolje opisuje novu knjigu engleskog autora Klintona Hejlina – „It’s One for the Money: The Song Snatchers Who Carved Up a Century of Pop & Sparked a Musical Revolution”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jer Hejlin, koji je u godinama iza nas pisao knjige o Bobu Dilanu, Vanu Morisonu, Brusu Springstinu, ali i istoriji mentalnih bolesti na britanskoj muzičkoj sceni u periodu od 1960. do 1970, pozabavio se ovoga puta „rođenjem” muzičkih prava. Upravo je autorsko pravo, to jest krađa istog, tema koja je najviše zainteresovala ostrvske medije. Tako „Gardijan”, „Spektejter” i „Telegraf” prenose iz knjige najzanimljivije primere muzičkog „pozajmljivanja”.
Najsvežiji primer, koji je, za razliku od mnogih drugih pesama u pop-kulturi, dobio svoje razrešenje na sudu – singl „Blurred Lines” Robina Tika i Farela Vilijamsa, podigao je ogromnu prašinu u javnosti proteklih meseci. Jer, dosuđeno je da je to plagijat čuvenog singla „Got to Give It Up” Marvina Geja. Losanđeleski sud dodelio je u martu Gejovoj deci 7,4 miliona dolara odštete, utvrdivši da su Tik i Vilijams kopirali muziku njihovog oca. Tik i Farel uložili su žalbu na rekordnu odštetu, jer, kako su stručnjaci, ali i kolege muzičari, isticali posle presude, ne postoji niti može postojati autorsko pravo na „gruv”. Pre nekoliko dana presuda je preinačena, pa je odšteta smanjena za 2,1 milion dolara, a krivcima su, pored Farela i Tika, označeni i gostujući reper u hitu Ti-Aj, kao i diskografska kuća „Juniverzal”, dok će 50 odsto od autorskih prava ubuduće dobijati i porodica pokojne soul zvezde.
Hit „Blurred Lines” Robina Tika, Farela Vilijamsa i Ti-Aja proglašen za plagijat čuvenog singla „Got to Give It Up” Marvina Geja (Foto Rojters)
Ako su Farel i Tik zbog inspiracije „nadrljali”, mnoge njihove kolege poturale su tuđe pesme ili bar delove istih kao svoje. Hejlin u knjizi tvrdi da su „Seks pistolsi” uvodnu deonicu u pesmi „Pretty Vacant” pozajmili iz hita SOS grupe ABBA. Takođe navodi lažnu priču „Njuzvika” iz 1963. da čuvenu pesmu „Blowin’ in the Wind” nije potpisao jedan od najuticajnijih kantautora popularne muzike Bob Dilan, već student Lori Vajt. Dilana pominje ponovo, jer nije zaštitio svoj aranžman folk pesme iz 19. veka „House of the Rising Sun”, pa je grupa „Enimals” zaradila od ovog hita milione dolara.
„Dazed and Confused”, jedna od pesama koja je za mnoge zaštitni znak sastava „Led cepelin”, nije njihova, već Džejka Holmsa, koji je, začudo, tek 2010, 41 godinu kasnije, pravdu potražio na sudu. „Cepelini” su se i 1985. suočili sa tužbom za krađu, ovoga puta stihova za pesmu „Whole Lotta Love”, ali su se vansudski poravnali sa bluz muzičarem Vilijem Diksonom.
Jedna od najprepoznatljivijih pesama britanskog sastava „Nju order” – „Blue Monday” – bila je najbrže rasprodat singl 1983. godine. Članovi benda davali su kontradiktorne izjave oko inspiracije za pesmu. Dok je Piter Huk tvrdio da su je „ukrali iz pesme kraljice diska Done Samer”, Bernard Samner je priznao da je aranžman potekao od hitova Silvestera „You Make Me Feel” i „Uranium”, „Kraftverka”, ali iza svega se, tvrdi autor, krije opskurna mančesterska nju-vejv grupa „Gerry and the Holograms”, koju je grupa „Nju order” očevidno pokrala, pri čemu nikada za to nije odgovarala.
I Bond na sudu
I čuvena muzička tema iz filmskog serijala o agentu 007 stigla je do suda, i to u više navrata. Iako je od 1962. Monti Norman dobijao tantijeme kao kompozitor teme za filmove Džejmsa Bonda, Džon Beri, koji je komponovao muziku za 11 filmova o čuvenom agentu, tvrdio je da je on autor. Norman ga je dva puta dobio na sudu, a 2001. osvojio je parnicu i protiv „Sandej tajmsa” vrednu 30.000 funti zato što je Beri u intervjuu za ovaj list, na pitanje da li je Norman autor Bond teme, rekao: „Apsolutno ne”.
.jpg)
