Izvor: BalkanRock.com, 19.Feb.2017, 16:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
,,Izlaz iz ovog limba”: Kralj Čačka u Kulturnom Centru Rex
Kralj Čačka / foto: Vesna Jovanović
Kada je sinoć, par minuta posle 23h, Kralj Čačka (Nenad Marić) sa pratećim bendom aplauzom ispraćen sa bine, postalo je jasno da je koncert koji je priredio u KC Rex bio najbolji, možda i jedini logičan završetak jučerašnjeg dana i događaja kojima je bio ispunjen.
Čim je bend, kao drugu pesmu na repertoaru, zasvirao Pad u Ljigu, sve ono proživljeno tog dana počelo je ponovo da iskrsava pred oči potpisnika >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << ovih redova: od života u maloj banatskoj varošici, izmučenoj zimskim snom i išibanoj košavom, putovanja na koncert vozom, istim onim zbog koga umalo nedavno nije izbio rat, do pristizanja u veliki grad iz koga magla „nikada ne izlazi”. Upravo se u načinu na koji muzika i poezija Kralja Čačka komuniciraju sa slušaocem, provocirajući sećanja i asocijacije, može naći razlog zbog koga je KC Rex sinoć bio prepun. Na domaćoj sceni se dugo nije pojavio neko ko uspeva da opeva život koji živimo i okolnosti koje ga prate, kao što je to učinio Nenad Marić. Snažna pesnička zamisao i originalnost u izrazu su ono što njegov prikaz stvarnosti uzdiže iznad banalnosti i čini zanimljivim slušaocu. Svet kakav znamo nam se kroz pesme Kralja Čačka javlja prikazan kroz drukčiju, izmenjenu perspektivu, kao prelomljen kroz kakvu šarenu, karnevalsku prizmu. „Začudnost” je pojam koji bi književni teoretičari upotrebili za njegov umetnički postupak. Odatle oduševljenje publike pesmama kao što su Deda Mraz je švorc, Želeo sam kao mali i Avatar.
O sviračkom umeću Kralja Čačka i njegovog benda mnogo je rečeno, no deluje kao veoma bitno pomenuti ga i ovoga puta. Usviranost koja nikako ne sputava spontanost, multiinstrumentalistički genije Marka Marića, kao i savršena ritam sekcija, krase ovaj sastav. Trenutak kada je Nenad Marić sa gitare prešao za klavir i uverljivim tonom zapevao stih: „Naći ću izlaz iz ovog limba”, ostaće jedan od onih po kojima će se ovaj koncert pamtiti. Maglovito beogradsko nebo tada je zasekla „tanka linija svetla” i poklonila bar po trunku nade svima prisutnima. Scenografija KC Rexa, noćno nebo, sa kojeg su povremeno padale zvezde, oblak i osmehnuti mesec, upotpunile su ovakav utisak. Savršen osećaj za dinamiku, koji se ogleda u čestim promenama tempa, kojima se publici ne ostavlja vreme za uljuljkivanje, već se navodi na aktivno razmišljanje i učestvovanje, takođe je jedan od kvaliteta koji krasi bend Kralja Čačka. Isti slučaj je i sa naglim prelascima sa socijalno angažovanih numera na nešto intimnije, kao što se moglo videti na samom kraju glavnog dela koncerta kada su odsvirane numere Nikakav i Pesma o kukanju. Napevi slični onima koje je Kurt Vajl komponovao za komade Bertolda Brehta (Bum! i Urbana paranoja), koji prikazuju užasnutost malog čoveka tekovinama modernog vremena, bluz iz delte koji ima lokalnu tematiku (U tvom malom svetu), elementi popularne muzike sa početka prošlog veka, američki folk vezan za period velike depresije, istočnjačka mistika (Istanbul), ali i uticaji domaćih tamburaških orkestara, pretapaju se u muzici Kralja Čačka, čineći originalnu tvorevinu. Stoga pokušaji svih onih koji pokušavaju da izvedu poređenja, pronađu uzore i ukalupe u okvire žanra ono što Kralj svira, deluju kao zaludan posao.
Koncert je završen bisom, prepevom pesme Partizan, koju je proslavila izvedba Leonarda Koena. Za sam kraj ostavljena je pesma Kako izgleda jutro. Pored tužnih konstatacija o događajima kojima smo svedoci, donela je i težnju za promenom, novim jutrom, prolećem. Ujedno se, na osnovu odsviranog repertoara, koji je obuhvatao mnogo više od onog sa Zemlje snova, javila i želja za novim albumom. Čini se, na osnovu reakcija od prošle noći, da su i publika i izvođači spremni za njega.
.jpg)
