Izvor: SerbianUnderground.com, 01.Feb.2013, 11:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju: Rista My People / 2013

Najupečatljivija stvar kojom se baviš je glavni i odgovorni magazina My People. Aktuelan je novi, 24. broj. Kako se rodila ideja o magazinu? Uvedi nas u priču…
- Magazin postoji već pet godina, sada je tačno peta godina kako je ta priča krenula. Mada, My People postoji mnogo duže. To je prvo bila radio emisija na studentskom BU radiju, niko doduše nije mogao da je čuje, ali je meni odlično došla da se malo uhodam, da nađem neki svoj stil intervjua i način kako želim to da predstavim. Naravno, ta emisija mi je pomogla da se upoznam sa scenom i da scena upozna mene. U to vreme je skoro svako imao neku radio emisiju, svako je na neki način promovisao tu kulturu, to je vreme kada je Edesi razbijao i vladao, kada je Geto još uvek postojao… Iskreno, nisam ni očekivao da ću sa emisijom da napravim nešto spektakularno, ali sam vremenom postajao sve ozbiljniji i konkretniji, to su tuđi komentari ne moji. Polako ulazim i u pisane medije. Pisao sam za nekoliko magazina Student, Vox, pa preko toga došao do Hupera, a preko Hupera došao do Time Out-a. I recimo da sam u tom periodu kada sam bio u Time Out-u već izgradio svoj stil šta želim da pitam sagovornika i kako. Pisao sam i na gomili drugih sajtova, stvarno se ni sam ne sećam, nemoj mi zameriti. Svuda sem u Huperu sam radio volonterski (to nije bio dogovor, ali tako je ispalo), pa sam odlučio da kada već radim za dž, hajde da napravim nešto svoje. I tako se stvorila ideja o My People on line magazinu.
Počeo si sam ili vas je bilo više?
- U početku je bilo nas dvojica, Batiša koji je radio dizajn i ja koji sam radio intervjue i recenzije, i dosta je sa recenzijama bila aktivna Ana Eraković. Od te početne ekipe sam samo ja ostao… Vremenom su tu dolazili i prolazili neki ljudi sa svojim recenzijama, tekstovima, ali je u poslednjih recimo godinu dana napravljena neka stabilna ekipa koja stoji iza sajta My People i magazina. I svi su tu zbog ideje, zbog toga što su u tome prepoznali nešto na šta žele da potroše svoje slobodno vreme. Niko nije prilazio magazinu zarad nekog svog ličnog profita. Profita nema što je sa jedne strane dobro a sa neke i nije, ali to je već za drugu diskusiju. Danas iza magazina zaista stoji jedna ekipa kojoj mogu da pozavide brojne markentiske agencije i redakcije.
Imaš li podatke koliko ljudi skine/pročita magazin?
- U jednom trenutku je magazin bio postavljen za listanje na ovom sajtu i najveći protok ikada je imao broj sa Đusom na naslovnoj strani. Poslednje dve godine smo se prešaltali na issuu i tamo imaš baš dobre podatke. Nemaš tačan broj čitanja, ali recimo znam da broj vidi barem petnaest hiljada ljudi. Koliko njih prelista od početka do kraja, mislim da je mnogostruko manja cifra. Download smo ukinuli, mada ima i ta opcija na samom issuu sajtu, ali ne obraćam pažnju na tu cifru, to je za one koji i dalje vole da to skinu i sačuvaju u nekom folderu. Ali uvek kada se postavi novi broj magazina na sajt, par dana bude preko hiljadu unikatnih poseta dnevno. Dosta tu zavisi od toga ko je na naslovnoj, mislim da Prti Bee Gee imaju najviše pregleda u poslednjih nekoliko brojeva.
Postavljaš li sebi ciljeve? Ima li planova da magazin izađe i uštampanom izdanju?
- Imam ciljeve naravno, nekako ih uvek postavim na početku godine pa na kraju sumiram šta je urađeno, a šta nije. Pre svega hoću da imam dobre intervjue, to je postao trademark magazina, po tome ga dosta njih prepoznaje. Glavni cilj je da se sredi ta neka učestalost brojeva. Dešava se da po nekoliko meseci nema novog broja. Sada je magazin malo srežen, mnoge rubrike su izbačene, smanjen je sa stotrideset na osadmdeset strana, sve u cilju da to bude lakše za izneti i da manje optereti dizajnere koji na kraju ne spavaju da bi ispoštovali rok koji su sami sebi zadali.
Ne razmišljam o štampanoj verziji. Ako bude – biće. To jeste bio osnovni cilj kada je magazin nastao, da par brojeva odradimo online pa da jurimo sponzore. E, kada smo krenuli da jurimo sponzore, onda je krenula ona kriza. I kada pogledaš, svi sada gase papirna izdanja, mnogo se časopisa ugasilo, pa nekako čudno je da ti sad izigravaš nekog borca za štampana izdanja. Dosta ideja se bazira na tome da napravimo nešto štampano, ali ako se to desi, to će biti samo zadovoljavanje nekog sopstvenog ego tripa. Realno, magazin bi tada kupila ekipa koja ga i sada gotivi i prati i ekipa koja nas zna dosta dugo i koji su na neki način naši saborci. Kupili bi to iz poštovanja prema magazinu. Ali zato postoje mnoge druge alternativne akcije gde će biti pokušaja da na neka mala vrata upadneš u taj printani milje, ali tu treba mnogo kockica da se složi koje ne zavise od mene.

Sarađujete li kao redakcija sa nekim drugim ljudima koji rade isti posao? ko reperi što sarađuju, kako vi novinari? razmenjujete li iskustva, porećete zajedničke akcije ili je ipak svako u svom svetu?
- Sarađujemo. Sa Blackout-om imamo baš dobru saradnju, to se recimo videlo kada se objavljivao Targetov album, pa pošto su oni bili partneri za Hrvatsku, a mi za Srbiju dogovorili smo se zajedno kada ćemo pustiti album. Magazin Urbane Kulture, sa njima imamo odličnu saradnju i međusobno promovišemo akcije jedni drugima. Kasnije se ispostavilo da je jedan član njihove redakcije u The Chosen Few, kao i moja malenkost pa smo se i tu nešto kao ispomagali. U principu se neke saradnje sa blogovima kreću kroz promocije na sajtu ili u samom magazinu (Vraćane na Pravo, Dnevnik Košarkaša). Nema tu neke sujete, barem je ja nisam primetio, stvarno se trudim i da pomognem koliko mogu. E sad, dobra je ideja ta neka zajednička akcija, ali da bi se time bavili mogli bi da napravimo neku ozbiljnu i jednistvenu temu pa da se malo bacimo na istraživačko novinarstvo, pa da to pretočimu u neki projekta koji bi odgovarao svakom od tih učesnika. Vidi, vidi to uopšte nije i tako loša ideja…
Ako realizuješ ideju, zovi… jedna od saradnji je bila i dok si radio kao voditelj nekih B3o emisija? Ta priča je pukla?
- Na to sam potpuno zaboravio… Uf uf, ubiće me Bojan… Nas dvojica smo se upoznali kod MAX-a u emisiji, i videli smo se par puta jer su oni tada reklamirali B3O festival. Kasnije kada je Seven napustio emisiju, došli smo na ideju da oni snimaju intervjue koje ja inače radim za magazin. I opet smo i tu tražili formu pa smo došli do toga da intervjue koji su trajali 50 min, skratimo na 15 min. I stvarno smo u jednom trenutku bili u pravoj hiperprodukciji. Ja sam tamo bio samo novinar, i uvek se uz moje ime i B3O promovisao i magazin. Čak smo imali i snimljena dva pilota za TV emisiju koje smo trebali da šaljemo TV stanicama, ali nikada nisu smontirane do kraja. Bojan je tada imao sto drugih obaveza, bio rastrzan na milion strana i jednostavno za to nije imao vremena. Kasnije su ti intervjui pušteni na Youtube, pa top 10 liste takođe. Sve je to bilo sjajno u to vreme i napravili smo neki hajp, ali kada je trebalo da napravimo završni korak, tada je došao onaj ljudski faktor – ima vremena. Iz ove perspektive mi je i drago da nismo otišli na TV, jer bi se posle par emisija to raspalo, jer ne verujem da bi tada mogli da ispoštujemo rokove. A stvarno je bio gotivan period to snimanje, pa jedan ceo dan od sobe koja je u fazi renoviranja pravimo improvizovani studio, pa Šone i Bojan koji ceo sledeci dan postavljaju svetlo tako da ne postoji nijedna senka. Pa mikrofon koji se kvari pa u roku od sat vremena nabavljamo novi. To je sve dobar period, i ne gledam to kao da je puklo, nego jednostavno čovek koji je idejni tvorac toga se posvetio drugim stvarima.
Ko je od izvođača najzahvalniji za saradnju? sa kim ti je najprijatnije da sarađuješ? ima li onih koji se nisu odazvali pozivu? neka anegdota ili neka neprijatna situacija?
- Postoje ljudi sa kojima volim da radim intervjue zato što znam da će biti dobri jer imaju šta da kažu. A opet sa druge strane i ti sagovornici znaju kakav tip intervjua mou da očekuju, da pretpostave da pitanja neće biti klasična. Najčešće je intervjuisan Struka, sa njim uvek volim da radim jer svaki put ima da kaže nešto novo. Bvana je odličan sagovornik, Blokovski, Marčelo… Nisam imao situaciju da neko nije hteo da da intervju, bilo je da ne možemo da uskladimo termine, ali me niko nije odbio, barem se ja ne sećam toga. Pa jedina anegdota koja može da se pod to svede su Recognize Crew. Prvi put radimo intervju i crkne diktafon. Onda se nadjemo ponovo, snimim sve regularno, prebacim snimak, crkne komp. Onda smo ih snimali za B3O i crkne kamera. Da nisam uveo rubriku Dance Art koja je posvećena bbozevima, veruj mi nikada ne bi bili u magazinu, to je bio naš dogovor. Nije bilo nikakvih neprijatnih situacija, bilo je sujeta zašto to i kako to, zašto je moj intervju tu a ne tu Ali na to se zaista ne tangiram pa zato ne doživljavam to kao neprijatnu situaciju.
Odakle ti ideja da pokreneš hip hop bioskop? Dokle je to stiglo?
- Ideja dugo stoji u malom mozgu, ali se priča aktivirala kada je sređena zgrada Inex filma, odnosno kada je ekipa ušla tu i napravila alternativni kulturni skvot. Jedan od aktivnijih u toj priči je Wunste i onda sam mu ja spomenuo tu ideju, pitao za prostor, i sve je dogovoreno. Ideja je bila da se napravi nešto gde bi ljudi mogli da dođu, da pogledaju film, da se upoznaju sa nečim novim ili utvrde staro gradivo. Krenulo je lepo, bilo je nekih 20-30 ljudi, dosta medija je objavljivalo to dešavanje u rubrikama „večeras u gradu“ i sličnim, i onda se preko leta to svelo na nas par ortaka koji gledamo te filmove. Ali i to je bilo ok. Krajem avgusta je na festivalu Svi Kao Jedan bio hip Hop Bioskop kutak kao standardni deo pratećeg programa.

Od samog početka je ideja bila da se napravi nešto multumedijalnije, sa nekom komunikacijom, da to postane i edukativno. SKC je otvorio svoja vrata za tu ideju, ali su postavili uslov da svaka projekcija mora imati prateću Tribinu, što se poklopilo sa nekom mojim idejama i obrzalu njihovu realizaciju. Sada je za Hip Hop Bioskop rezervisan svaki poslednji utorak u mesecu i uvek će biti neka tribina. Mislim da na tim tribinama treba što više da se radi, da one moraju da budu češće. Zato se radujem ovoj trenutnoj „seriji“, koja je u Domu Omladine bila u okviru Misije Beograd i zakazana nova tribina za 10 02. Na neki način popune rupe između dva bioskopa.
Pripremaš nov projekat u saradnji sa raznim muzičkim studijima? Šta će My People da ponudi u toj priči?
- Sa mnogima sam pričao o tome, neko zna za tu moju ideju već godinama unazad, ali sad je pravo vreme da se realizuje. Postavljena su dva cilja. Prvi je da se okupi što više kvalitetnih studija koji bi na jednom mestu bili svima lako dostupni. Vrlo prosto, dođeš na jedno mesto i pogledaš sve šta te zanima. To je jedna od ideja koja ide ka tome da My People sajt postane klasičan hip hop servis. Drugi cilj je da se motivišu novi klinci da za malo više para dobiju mnogo bolji proizvod. Da se malo edukuju koliko šta košta, kako se šta radi, i da na kraju krajeva, ne može niko da ih šiša i da prodaje neku maglu. U nekoj mojoj utopiji bi to trebalo da ide ka tome da se onaj koji hoće da se bavi repom, da posluša nečiji rad pa da tako odluči gde bi išao, gde hoće da snima. Svaki studio će ponuditi neku svoju specijalnu akciju koja će biti isključivo za sve koji termin za snimanje rezervišu preko sajta. Iluzorno je očekivati ne znam ni ja kakve popuste kada su svi svoje cene već spustili na minimum, ali će u svakom slučaju postojati neki benefiti. Na My People sajtu će svaki EP, LP, mixtape koji tako nastane biti promovisan. Kroz razne rubrike koje postoje na sajtu će izvođači imati i prostor da se malo promovišu, ali koliko će taj prostor iskoristiti zavisi pre svega od njih samih. Stay tuned, uskoro kreće Konsalting.
Imaš li još kakvih ideja i stvari na kojim radiš?
- Znaš ti da meni ideja nikada ne manjka, ali uvek realizacija napravi problem… Da kucnem u drvo, sada ima i dosta saradnika koji hoće da pomognu magazinu i sajtu pa se mnoge ideje i lakše realizuju. Uskoro kreće sekcija My People TV koja će se sastojati od nekoliko emisija, Dvougao, Rapzgovori, Reprezent (kreće u video formatu), Behind The Scene. Krenuće i Fashion rubrika, nešto kao klasične recenzije novih modela patika, to je neka osnova, ali ima ideja i za dalje razvijanje te priče. Knjiga bi trebala da se pojavi ove godine, ali to već pričam dve godine. I nešto što me kopka zadnjih par dana je My People EP, mala kompilacija, ali nekako još nisam stavio na papir šta tačno hoću. Da nekako napravim kao poklon disk uz magazin, da zaokružimo tako prvih 5 godina.

Šta bi poručio ljudima koji žele da se oprobaju kao novinari u hip hop svetu? Mogu li te nekako kontaktirati?
- Šta bih poručio… Pa pre svega svako ko hoće da se bavi novinarstvom mora sam sa sobom da vidi šta od toga hoće. Novinarstvo je zanat koji se uči, ali isto tako i zanat za koji se školuje. Novinarstvo može biti copy paste ali može biti i totalna suprotnost toga. Uvek podržavam one koji podržavaju hip hop. Neki put dam neki savet pa sad ne znam da li se neko uvredi ili ne, ali kada vidim loš intervju, ja to napišem pa im pošaljem. Isto tako, pohvalim dobre intervjue.
My People družina prima nove članove?
- Vrata My People-a su za sve uvek otvorena, samo treba da nas kontaktiraju na magazin.mypeople@gmail.com i da kažu šta hoće da rade i već to mogu da počnu da rade. My People zamišljam kao poligon za ideje. Svako se sa svojom idejom igra, razvija je, a ovde ima i mogućnost da to realizuje. Meni zaista prija kada nam neko novi priđe i hoće da realizuje nešto svoje, hoće da pomogne, ima ideju kako. Bude i gomila onih koji su se prijavili da pišu pa nikada ništa i nisu napisali. Ja bih voleo kada bi ideja i ime My People nadživela sve nas. Kada bi to trajalo. Ako mogu da uputim poziv svima koji žele da budu deo My People redakcije i kolektiva, mogu slobodno da se prijave. Zato i postoji ona reklama gde piše da tražimo saradnike. Jedini uslov je da imate neku ideju šta biste radili. Svaka kreativna pomoć je više nego dobrodošla.

Nastavak na SerbianUnderground.com...