Izvor: Politika, 18.Apr.2011, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I danas sam hipik
Trebalo bi da promenimo shvatanje politike i religije. Zbog religije su izbijali najbrutalniji ratovi, a patriotizam je za mene primitivna reč, kaže popularni muzičar
Zovu ga bogom gitare, a on na to uzvraća da ne želi da ga pamte kao gitarskog rok kralja. Iako ne želi da zvuči kao egomanijak, kaže da je besmrtan! Možda sve ovo ne zvuči skromno, ali Karlos Santana posle karijere duge više od četiri decenije, preko 100 miliona prodatih albuma, 13 Gremi nagrada, rada sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najznačajnijim muzičarima i nema razloga za skromnost.
Posle dve godine, legendarni meksički muzičar Karlos Santana, koji odavno ima američko državljanstvo, ponovo će svirati u Beogradu – 6. jula u Areni. U telefonskom intervjuu kaže da je prošli put bio veoma zadovoljan svirkom u Beogradu, pa se zato vraća u Srbiju, a ovoga puta doneće „još više energije i romantike”
Imate novi album „Guitar Heaven”, na kome se nalazeobrade pesama „Cepelina”, „Bitlsa”, Hendriksa, „Dorsa”, „Dip parpla”, uz učešće zvezda kao što su Džo Koker, Kris Kornel, Skot Vejland... Kakav je to gitarski raj?
Doživljava se slušajući album. Na tom albumu, zahvaljujući gitari, mi dotičemo srca publike. Poželeli smo da se pozabavimo tom „starom” muzikom, i imali smo viziju koju smo pratili. Dali smo sve od sebe da odamo čast umetnicima koji su pravili te pesme i zvali smo muzičare za koje smo smatrali da mogu da donose novu energiju. Osnovni kriterijum za album „Guitar Heaven” bio je da učinimo da sve zvuči novo, ali i prepoznatljivo.
Trenutno ste u Las Vegasu, gde imate tradicionalni serijal od 15 koncerata u Hard rok hotelu. Mnogima je bilo nezamislivo da ćete se Vi, poput Selin Dion, obreti u „gradu iluzija”?
To je tačno, ali ja se osećam veoma dobro. Čak sam zahvalan što sam ovde. To vam govorim zato što je za mene bilo otkriće da ljudi čak iz Australije, Pariza, ma, odasvud, dolaze ovamo samo da bi me slušali i gledali. Kada idem iz hotelske sobe do restorana da bih doručkovao, toliko ljudi mi prilazi sa rečima: „Da li biste bili radi da se slikate sa nama i date nam autogram, došli smo samo zbog Vas iz Sidneja…” I, onda shvatite da su ljudi prevalili toliki put, potrošili silan novac za kartu, hotel, ulaznicu za koncert – i kako onda da ne budete srećni. A najmanje što možete da učinite jeste da se slikate sa njima ili im date autogram. Boravak u Vegasu me je ponukao da malo usporim, pogledam ljude u oči i pokažem im zahvalnost.
Nastup na „Vudstoku” Vam je promenio život, a gledano iz današnje perspektive, koji je značaj tog festivala za istoriju?
Značaj „Vudstoka” je prevashodno bio u tome što smo shvatili da ne želimo rat u Vijetnamu, da ne volimo Niksona, kao danas Buša. Hipi pokret je dao izuzetan doprinos ne samo u muzici i stilu, već pre svega u buđenju svesti. Možda to neki ljudi ne žele da priznaju, ali šezdesete su označile evoluciju u duhovnosti i svesti.
Vi i danas verujete u mir, međutim, ratovi i dalje besne u svetu…
Hvala na ovom pitanju. Trebalo bi da promenimo percepciju da stalno nekoga moramo da štitimo, branimo ili napadamo, odnosno shvatanje politike i religije. Zbog religije su izbijali najbrutalniji ratovi, a patriotizam je za mene primitivna, čak praistorijska reč. Mi hipici verujemo u ono u šta je verovao i Džon Lenon: da smo svi jedna velika porodica i da treba jedni druge da tretiramo sa poštovanjem, ljubaznošću i blagošću. Ne bismo smeli da imamo osećaj superiornosti samo zato što neko ima drugu boju kože. Ako mislite da Bog širi bes na zemlji, pogrešili ste – to nije Bog, to je zlikovac. Bog je ljubav! Treba da promenimo svest o poimanju krivice, stida, osude, straha i da se više posvetimo nežnijim, radosnijim, osećajnijim mislima.
Da li ste ohrabrivali Vašeg sina Salvadora da se bavi muzikom, kao što je otac Vas podstakao da, kao dečačić, naučite da svirate na violini i gitari?
Ohrabrivao jesam, ali ga nisam terao. Kada se rodio, znao sam da će biti muzičar. Ali, postoji razlika između pravih muzičara i onih koji su zabavljači u šou-biznisu. U tome nema ničega lošeg, ali samo su retki ljudi poput Majkla Džeksona, Džejmsa Brauna ili Prinsa mogli da kombinuju muziku sa šou-biznisom.
Često ističete da se nikada niste plašili da isprobate nešto novo u muzici. Koji muzički „eksperiment” spremate?
Biće to, najverovatnije, ce-de na kome ću raditi sa Stingom, ili Prinsom, čak i Lejdi Gagom!
Jednom ste izjavili da ćete, kada napunite 67 godina, otići u penziju i postati sveštenik na Havajima. Bliži se Vaš 64. rođendan…
Da, ali u vreme kada sam to izjavio to je bio moj životni plan. Međutim, mnogo šta se od tada promenilo u mom životu, a samim tim i ta odluka. Niti ću u penziju, niti u sveštenike!
Jelena Koprivica
----------------------------------
Samo da usrećim žene
Karlos Santana širom Amerike ima lanac meksičkih restorana koje je nazvao po svom hitu „Maria Maria”, a pokrenuo je i proizvodnju linija cipela, sandala, čizama… Otkud u ovim „poslovnim vodama”?
– Samo iz jednog razloga: da usrećim žene! Vole da dolaze u moje restorane, a o cipelama da ne govorim. Obožavaju ih jer im stopala izgledaju tako lepo u mojoj obući!
---------------------------------
Prosidba je poput disanja
Prošlog leta zaprosili ste devojku, poznatu bubnjarku Sindi Blekmen, tokom koncerta u Čikagu. Kakav je osećaj „veriti se” pred ogromnim brojem obožavalaca?
To je za mene bilo krajnje prirodno, poput disanja. Ne razmišljate o disanju, to prosto radite. Ovo je ista stvar. Nisam o tome razmišljao, prosto sam je zaprosio!
objavljeno: 19.04.2011.
