Izvor: Politika, 04.Sep.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiphop nije dovršio revoluciju
Nisam želeo da pišem knjigu o tome kada je koji reper snimio neki album, već o uslovima koji su doveli do stvaranja nove forme
Autor najpopularnije i najnagrađivanije knjige o hiphopu „Ne može da stane, neće da stane – jedna istorija hiphop generacije”, američki novinar i publicista Džef Čeng ovih dana boravi u Srbiji. Posle tribina u Novom Sadu i Beogradu, Čeng će se danas predstaviti Nišlijama na predavanju „Hiphop i mladi”.
Od devedesetih piše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o hiphop kulturi, međurasnim odnosima i društvenom položaju mladih, osnivač je uticajne nezavisne hiphop etikete „Solesides”, a za spomenutu knjigu dobio je brojne nagrade.
U intervjuu za naš list objašnjava šta ga je ponukalo da se pozabavi istorijom hiphopa:
– Želeo sam da prikažem koliko je hiphop uticao na generacije i kako se to reflektovalo na čitav svet. Ali, nisam želeo da pišem knjigu o tome kada je koji reper snimio neki album, već o društvenim uslovima koji su doveli do stvaranja nove umetničke forme.
Koja je to specifičnost Bronksa koja je omogućila rađanje nove kulture?
Uslovi života u Bronksu bili su toliko teški da su klinci, koji su tamo odrastali, negde morali da pronađu ventil. Klinci uvek i svuda žele da se zabave, a hiphop je bio način da se izraze. Surov život omogućio je stvaranje kulture, a do njenog širenja došlo je zahvaljujući tome što je Njujork medijska prestonica sveta. Jer samo nekoliko stanica metroom od Bronksa je srce medijske imperije.
Iako se pesma „Rappers delight” grupe „Šugarhil geng” smatra prvom hiphop pesmom, vaša knjiga nudi drugačiji stav. To je početak komercijalizacije hiphopa?
I prvi globalni rep hit, što je dobro, jer u Srbiji možda ne biste znali za hiphop. Ali, komercijalizacija je dovela do tenzije između hiphopa kao lokalne kulture i hiphopa kao kulture komoditeta. I to je nešto što i danas imamo.
Imaju li onda „Pablik enemi” i Fifti Sent nešto zajedničko?
Fifti Sent provlači kroz svoje pesme političke poruke, ali one nisu tako očigledne kao kod „Pablik enemija”. Zaboravlja se da hiphop nije nastao kao politički pokret, već da bi se deca zabavila. To je bila muzika za žurke, a i stihovi su se ticali devojaka, novca… Znate, hiphop je kao porodica. Imate studenta, koji je vredan, ide u školu, želi da napravi nešto od sebe i svi ga vole, a onda imate i pijanog ujaka, koji je agresivan. Ali, čini se da kapitalizam hrani pijanog ujaka…
Koliko je MTV transformisao hiphop?
Isto kao i sve druge korporacije – pokušao da izvuče novac. Jedno od glavnih pitanja jeste zašto je hiphop dozvolio da bude komercijalizovan do najprizemnijeg nivoa. Ali, bitna stvar jeste i da je hiphop doprineo nekim stvarima. U Americi je pomogao da možete da zamislite crnca na čelu SAD. „Pablik enemi” su uspeli da dođu do radija, televizije i šire svoje revolucionarne ideje, i time promene postojeću strukturu i olakšaju put potonjim generacijama.
Oni su imali cilj. Imaju li ga Kanije Vest ili Džej Zi?
Kanije je čudan primer. Jer sa jedne strane, podržavao je i donirao pokret „Okupirajmo Volstrit”, a s druge predaje se kulturi luksuza. On na najbolji način ovaploćuje kontradikciju u kojoj se hiphop nalazi. Džej Zi, koji je slika američkog sna, takođe. Razbacuje se bogatstvom, a s druge strane donira Obaminu kampanju i pomaže mlade hiphopere. I ta kontradikcija samo govori o tome koliko je hiphop imao potencijala, ali propustio je da dovrši revoluciju.
---------------------------------------------
Neispunjena Obamina obećanja
Dženg je jedini novinar koji je u jeku izborne kampanje 2007. došao do intervjua sa Barakom Obamom i to za muzički magazin „Vajb”:
– Bio sam impresioniran njime. Sećam se da mi je pričao o tome šta sve želi da promeni. A, suština je da je sada 2012, a on nije promenio ono što je obećao. Doduše, morao je da se nosi sa ekonomskom krizom, sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, sa republikancima, ne samo oko politike već i rase…Ali, mnogo je ljudi razočarano. Glasali smo za promene, za nadu, pa gde je?
A šta bi naš sagovornik danas pitao Obamu?
– Zašto nije promenio ono što je obećao, prevashodno oko imigracije, zatvora i mogućnosti obrazovanja. I ekonomije, gde se više izvlačio nego što je suštinski radio.
Jelena Koprivica
objavljeno: 05.09.2012.
