Izvor: Politika, 18.Okt.2011, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fado je više od tradicije
Kada sam prvi put čula Amaliju Rodrigez, ukazala mi se nova mogućnost, kaže portugalska pevačica Kristina Branko, gošća Beogradskog džez festivala
Jedna od vodećih interpretatorki fado muzike, portugalska pevačica Kristina Branko još jedno je značajno ime koje će gostovati na 27. Beogradskom džez festivalu. Ova dama, koja iza sebe ima deset studijskih albuma i impresivnu karijeru, kojom je odavno probila granice rodnog Portugala, nastupiće 29. oktobra u Domu omladine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Beogradskoj publici obećava intenzivan doživljaj uz muziku i priču o fadu i Portugalu:
– Nadam se da ćemo svi podeliti lep momenat zajedno, i da ćemo bar doživeti opuštajuće trenutke.
Kada je bila klinka slušala je džez i obožavala velike ženske vokale, poput Bili Holidej, Ele Ficdžerald, Džoni Mičel ili Dženis Džoplin, i ništa nije ukazivalo da će postati fado pevačica.
– Slušala sam dosta džez i bluz i to je bila stvar ukusa i obrazovanja. A pošto je fado tada bio „na samrti”, ništa nije bilo čudno slušati drugačiju muziku – kaže Portugalka, dodajući da je fado, muziku koju živi i diše, otkrila zahvaljujući svom dedi tek u 18. godini.
– On mi je poklonio ploču Amalije Rodrigez na kojoj je ona pevala nešto malo drugačiji fado. Bilo je to različito od naše tradicije, uz bluz, tarantele, flamenko momente i zvučalo je fenomenalno. Odjednom, kao da se potpuno novi svet mogućnosti ukazao preda mnom. Shvatila sam da fado može biti mnogo više od tradicije. Amalija je zatvorila krug moje znatiželje. A i ona je svima nama otvorila vrata u svetu, i njen uticaj se i danas vidi na portugalskoj muzičkoj sceni. Čak i sada svi znaju za nju i to je impresivno.
Na aktuelnom, desetom albumu „Fado tango” Kristina Branko uspela je da spoji različite tradicije i kulture u jedno, ponudivši interesantnu mešavinu fada sa argentinskim tangom, francuskom šansonom, kubanskim bolerom i džez baladama. Povela je publiku, kako kaže, na uzbudljivo muzičko putovanje od Buenos Ajresa, preko Lisabona, do Pariza.
– Fado i tango su poetski, ali i muzički vrlo blizu, spadaju u urbanu muziku, koja je nastajala i nastaje u lukama, a u kojoj se peva o drami i nostalgiji, gradu i njegovim stanovnicima. Veoma je zanimljivo slušati i fado i tango, i tako se uveriti u njihovu sličnost. A Pariz je oduvek bio imaginarno mesto i Argentinaca i Portugalaca. Emigracija ili izgnanstvo, to su bili najčešći razlozi privlačnosti ovog grada.
Na pitanje zašto fado toliko „dira” ljude i kako objašnjava popularnost drugih portugalskih pevačica u svetu, poput Misije, Marize, Tereze Salgeiro, Kristina Branko odgovara:
– Svakoga privlači put u nepoznato, zar ne? Fado ima izvesnu mistiku, neku vrstu „aure” za mnoge ljude širom sveta. Ova muzika je takođe i deo fenomena zvanog „world music” žanr, iz koga su pre toga proistekli flamenko i tango. Ponosna sam na uspeh svojih koleginica, jer to učvršćuje moje mesto kao „prve među jednakima”.
J. Koprivica
objavljeno: 18.10.2011.
.jpg)
