Izvor: Politika, 21.Avg.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ela Ficdžerald mi je rekla da pevam kao crnkinja
Prva dama džeza na prostorima bivše SFRJ priča o ranoj udaji i brzom razvodu, srpskom imenu i nemačkom nadimku, crnačkom glasu i igranju, smislu života, želji, nadi...
Blagica – Beti Đorđević je bila i ostala prva dama džez, pop i zabavne scene na prostorima bivše SFRJ. I pre osam dana, u Zemunu, na Gardošu, zablistala je u punom sjaju sa svojim dobro poznatim hitovima: „Počnimo ljubav iz početka”, „Čamac na Tisi”, „Devojko mala”...
Na čarobnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glasu zavideli su joj i najbolji svetski pevači džeza, pa čak i njen uzor čuvena američka pevačica Ela Ficdžerald koju je upoznala. U tom periodu Beti je pevala širom sveta uprkos činjenici da nikad nije izbrusila glas, jer nije učila solo pevanje već teoriju muzike.
Iz braka s pokojnim muzičarem Slobodanom – Bobom Đorđevićem ima sina Branislava (43), a od njega unuku Kristinu (19) i unuka Vladana (17). Živi sama na levoj obali Dunava, u beogradskom naselju Kotež.
Kad ste i gde propevali?
Rođena sam 1946. u selu Mateić kod Kumanova u srpskoj porodici Stojanović. I tu sam završila osnovnu školu i naučila prve note u horskom i solo pevanju. U Skoplju sam, za godinu dana, završila dva razreda niže muzičke škole, a posle toga, u Beogradu, u Srednjoj muzičkoj školi „Stanković”, teoriju muzike, odnosno nastavnički odsek, kao i sviranje na dva instrumenta: klaviru i violončelu.
Koji je bio Vaš sledeći korak?
Udala sam se pre dvadesete godine. Osvojio me pevač i gitarista Slobodan – Bob Đorđević, a dve godine kasnije rodila sam našeg sina Branislava. Bob je u to vreme svirao u Nemačkoj u klubovima u koje su dolazili američki vojnici i oficiri. Poželela sam da i ja zapevam u toj atmosferi. Kad se to dogodilo, otvorila su mi se sva vrata i dobila sam novo ime – Beti! Nemci i Amerikanci su teško izgovarali moje ime Blagica.
Koja muzička dela su bila i Vaša?
Amerikanci i Nemci su od mene tražili da čim se pojavi neka nova pesma u svetu to pevam i ja. Imala sam repertoare Džejmsa Brauna, Arete Frenklin, Serđa Mendeza, Vilsona Piketa... S tim repertoarom vratila sam se u Beograd u „Topčidersku noć”, tada beogradski kultni klub džeza i moderne muzike. A pevala sam i u beogradskom hotelu „Jugoslavija”, koji je tada bio mesto gde su se okupljali članovi diplomatskog kora, kao i najznačajniji ljudi iz svetskog i domaćeg džet-seta.
Kako se to razvijalo?
Postala sam velika zvezda na našoj televiziji, pa su usledila snimanja ploča, učešće na festivalima... Na „Beogradskom proleću” 1976. rođena je i moja čuvena pesma „Počnimo ljubav iz početka”, a zatim i druge: „Neću kraj”, „Želim te”, „Poveri mi sne”...
Kad ste doživeli najveću čast?
Dogodilo se to u drugoj polovini sedamdesetih kad sam od čuvene američke džez pevačice Ele Ficdžerald dobila kompliment da pevam kao „sestra”, a to je značilo kao „crnkinja”. Upoznale smo se u hotelu „Jugoslavija” posle njenog spektakularnog koncerta u beogradskom Domu sindikata.
Kako ste upoznali Elu?
Umorna od koncerta, došla je u mali restoran hotela „Jugoslavija” da večera, a ja sam tu s orkestrom zabavljala goste. Bila je samo tri stola od mene. Otpevala sam nekoliko lakih „komada”, a potom sam, s Bobom, snažno otpevala jedan hit Serđa Mendeza koji je Ela pevala s Lujem Armstrongom. Tada se promenila. Umor joj je nestao s lica. Bila je vrlo iznenađena. Prišla mi je i pružila ruku. Celu noć je pevala i igrala s nama. Zoru smo dočekale u tom raspoloženju.
Kako Vas je u tome pratio Bob?
Veoma teško, pa čak i mučno. Bili su to moji najtužniji bračni dani. Radili smo još neko vreme zajedno, ali on više nije bio onaj čovek koji mi se obraćao pevajući, onaj koji mi je pisao najlepša pisma. Sve mu je, često, bilo bliže od naše ljubavi i razumevanja. I morali smo 1978. da se raziđemo. Umro je 17 godina kasnije.
U čemu ste tada našli smisao života?
Imala sam mnogo muka u životu. Često sam bila prinuđena da hodam bosa po trnju i da se ogledam u mutnoj vodi. Zato moram, da bih prepoznala smisao života, malo da se izmaknem, da bih videla šta uzeti, a šta baciti. I kad sve to saberem, dobijam rezultat po kome mi je sad najvažnije da imam svoj mir, koncerte koje biram, i fantastičnu muzičku pratnju u sastavu „Beogradskog džez trija”.
Šta planirate?
U situaciji sam da imam samo želju da s članovima „Beogradskog džez trija” nađem prostor u Beogradu u kome bismo, bar jednom nedeljno, mogli da organizujemo džez veče. Bila bi to atrakcija i za kulturni uspon Beograda na lestvici gradskih muzičkih događanja.
A čemu se nadate?
Moja velika nada je da će mi PGP izdati cede od postojećeg materijala. Rečeno mi je da će se to dogoditi ove jeseni.
---------------------------------------------------
Po zglob više
Da li crni pevači imaju poseban glas?
Uglavnom da. Njihov glas često ima specifičnu boju, kao što su jedinstveni u svemu u čemu se ističu. Naravno, u muzici, pevanju i igri posebno. Ili, na primer, i u nekim sportskim disciplinama: fudbalu, košarci... Kad se kreću po terenu, kad dribluju rivala, kad primaju ili predaju loptu, čine to tako gipko kao da, za razliku od belaca, u udovima imaju po zglob više!
Slavko Trošelj
objavljeno: 21.08.2011.
