Izvor: BalkanRock.com, 02.Maj.2018, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekološko-estradni spektakl bez hitova – Rambo Amadeus u Kombank Dvorani
Po drugi put vraća se Rambo na binu kada je već pola prisutnih napustilo objekat i peva onu koju raja najbolje poznaje, a verovatno i jedina u kojoj se on ne usuđuje da uskače sa kojekakvim zafrkancijama ili opisima probelma koji su nekad postojali, postoje ili će nas tek mučiti u budućnosti. Valjda mu je žao da prekida kako okupljena masa peva o čobanu i nekim dobrim travama. Naravno reč je o najvećem hitu svetskog mega tzara – “Čobane vrati se”. Ovo je ujednoma i >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << jedini neekološki deo nastupa, jer je sve ostalo bilo skup random pesama, improvizacija i tipičnih Rambovih proseravanja o životu na koje se publika slatko smejala. Pa kao što je i sam u jednom trenutku rekao “…ovo je kao neki miks pozorišta i koncerta – malo sviram, malo serem”.
Koncert nije mogao da počne, a da Antonije ne izgovori nešto što nema nikakve veze sa samim koncertom. Pa je zamolio pubilku da izgazi crveni tepih koliko god može prilikom izlaska, jer u suprotnom će on izaći da nas postrojava i natera da izgazimo isti. Kako kaže taj tepih je stajao ispred dvorane namenjen publici da se osete važnim pred ulazak na koncert, a da su ga svi izbegavali. Možda sam slepac jer nije bilo nikakvog crvenog tepiha ili su ga sklonili pre nego što sam došao ili pak Rambo zajebava sve nas o tom crvenom tepihu što mi deluje kao daleko realnija solucija. Ovaj ekološki spektakl u renoviranom Domu Sindikata iliti Kombank Dvorani, počeo je oko pola devet i opet ni to nije moglo da prođe bez komenatara. Pa je Rambo opomenuo publiku da će zvuk biti loš i da su radnici od jutra postavljali ozvučenja i da po svemu sudeći koncert je trebalo da počne narednog dana. I da je sve ovo samo zagrevanje pred novu godinu, kao da smo mi neki zamorčići. Naravno, zvuk je bio odličan tokom celog nastupa i što se toga tiče nije bilo propusta. Mada mogli su da zakače neki mikrofon na Ramba, jer on ne bi bio on da ne izmišllja nešto, pa se šetao po bini i kao glumac u pozorištu pokušavao da na neki način komunicira sa publikom. Pravdao se time što se divi akustici dvorane i kako mu nije potrebna nikakva oprema da kaže ono što hoće, a da ga svi čuju.
Posle te priče o crvenom tepihu kojeg bi trebalo dobro izgaziti, započeli su sa koncertom. Ipak nije došlo do prvog rifa, a da nije bilo nekog sranja. Koliko sam razumeo Rambova gitara nije bila prikačena na ozvučenje, pa je opet publika morala malo da sečeka. A i on sam je bio u čudu pa je pitao onako naglas “Jeste li vi sigurni da je ovde sve u redu?”. Pa se izvlačio na to da im je nedostajao taj neki dečko na bini koji se pojavljuje s’ vremena na vreme i rešava kojekakve probleme. Napokon koncert je počeo kako se činilo improvizacijama Ramba i njegovog benda Two Winnetous. Kao i uvek sve to nije moglo da prođe, a da se potegne neka priča koja nema nikakve veze sa bilo čim u tom trenutku. Pa je onda (zna se već ko) rekao da želi da promeni nadimak iz svetskog mega tzara u svetskog kripto tzara. I da će napraviti svoju kripto valutu, a da će ljudi na kraju moći da kupe čak i celu kuću za dva milikripto tzara. No, jedna od prvih numera koja se mogla prepoznati jeste “Ulizica” koju su svirali ko zna koliko minuta, pa kada se Rambo smorio prešli su na sledeću što je bio slučaj i sa svakom sledećeom numerom.
Jedan od trenutaka koji je obeležio veče jeste kada publika je dobila šansu da demokratskim putem sama odluči kada će bend da završi pesmu. Pa je tako Rambo predložio da se glasa za tri moguća ishoda. Prvi, da odmah završe sa pesmom koju već uveliko sviraju. Drugi, da je sviraju još malo tj. koliko se njima to hoće. I treći, da završe za 16 taktova. Pa je demokratskim putem tj. dizanjem ruke u vazduh doneta odluka da tu pesmu završe za 16 taktova, što su i učinili.
Do kraja ovog 100% ekološkog koncerta bez hitova, mogle su se čuti još pesme poput “Inspektor nagib”, “Prijatelju prijatelju”, “9 depresivaca”,”U dupe na vašar”, “Guru Sizif”, pa i “Kako se zapravo pravi hit” u nekoj tralala izvedbi. Niti je bilo onog dela o ženama i statistici, niti o poljupcima, uspomenama i veselim dodatkom za muškarce. Mada nisam siguran da li je bilo koja pesma bila iole normalna ili završena u potpunosti. Prosto kada se Rambu ćefnulo, oni su prekidali i prelazili na drugu. Do kraja koncertra nije bilo nade da će svirati nešto normalno i neekološki. Mada ne bi on bio on, niti to ne bi bio svetskomegatzarski nastup da tu nema nešto nenormalno. Takođe, svirao je i jednu ljubavnu numeru za koju sam kaže da mu uvek napravi sranje, ali da on prosto mora da je izvede makar ga oterali sa bine. U pitanju je balada “Bili mi kazala” u kojoj on, stari babun, peva nekoj devojci i pita je od koga je nastala. Od boga ili od majmuna?
U jednom trenutku tokom te koncertne zavrzlame Rambo zaustavlja bend (po 100. put te večeri) i kaže “Evo dva sata jedem govna bez vrhunca koncerta”, a onda prvi put u istoriji estrade transcendentalno zajedno sa bendom pokušao je mislima da prebaci muziku koju sviraju (u njihovim glavama). A publika je to trebala da primi i onda da aplaudiraju u ritmu te muzike, što su naravno i uspeli. Bukvalno, prestali su da sviraju i Rambo je zamolio za pažnju dok oni drže prste na glavama i zuje, kao neka grupa koja je tek izašla sa psihoterapije. Pa tako prvi put u istoriji bilo je muzike bez muzike. I on sam kaže da nam on za Rambov koncert zapravo nije potreban – “Koji će vam kurac Rambo i muzika, bolje da se orgnizujete sami”. Kako kaže dovoljno je da se skupimo svi na jednom mestu i da je potrebno samo da neko započne refren i eto Rambovog koncerta. Em će da nas jeftinije izađe, em nećemo slušati njega kako lupeta, em ćemo pevati omiljene pesme. Ne treba nam Rambo.
Priča između nekih pesma, kako je ljudima bilo čudno što održava koncert na prvi maj i da je grad prazan i da mu niko neće doći. A on čovek napunio dvoranu, pa kako i sam kaže “Niko od moje publike nema gde da ode.” pa su došli da čuju kako lupeta i da se nasmeju, a i da čuju pomalo svira kako svira džez i ostale još neodređene žanrove. Naravno, sve nije moglo da prođe bez toga da traži od publike da pevaju “Rambo majstore” na sav glas, što se i dogodilo. Mada verujem da i bez njegove inicijative publika bi sigurno pevala. Prosto ne možeš samo da sediš i da slušaš čoveka kako dva sata priča o raznim izmišljenim ili stvarnim glupostima kojeg nikog realno ne interesuju. Moraš malo i da izbaciš nešto iz sebe, a tako pevljiva numera je idealna za tu situaciju. Pored toga, istu je mešao sa drugom pesmom koja je neizbežna na njegovim poslenjim koncertima – “Karakter”. Pa je publika dobila još malo šanse da pokaže svoje glasovne mogućnosti, osim Ramba koji je dominirao svojim proseravanjima i ne tako divnim pevanjem.
Tokom nastupa divio se renoviranoj dvorani koju je nazvao “Kombajn Dvorana” pa pored akustike i samog izgleda, morao je da pohvali i fotelje na koje su uložili silnu količinu novca. Pa je zamolio i nekog iz prvog reda da demonstrira funkcionalnosti skupocene fotelje. Govorio je i o svom takozvanom “Giga Kul” fakultetu na kome predaje turbo-folk i da mu je ovaj nastup ustvari doktorat iz estradnog ponašanja. To njegovo ponašanje, bilo kako bilo, uvek je na neki način posebno i obeleži i upotpuni koncert. Ma koliko on srao o čemu god, publika na kraju bude zadovoljna i svi srećni odu kući. Pa tako je bilo i večeras Rambo je dva sata srao i dva puta se vraćao na binu, svirao se… jebem mu mater ne znam šta, znate kakva je Rambo budala već ono se ne može definisati ni na koji način.A pubilka je napustila dvoranu veoma zadovoljna, ako ćemo da sudimo po njihovim licima. Mada prosto je nemoguće da ne budeš takav posle nastupa svetskog mega tzara ili bolje da kažem svetskog kripto tzara?
GALERIJA FOTOGRAFIJA
