Izvor: Politika, 12.Sep.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EKV kao stvoren za kultni status
Izdanje sa snimkom poslednjeg koncerta grupe „Ekatarina Velika” u Beogradu je najtraženije među domaćim naslovima
„Iznad grada” naziv je singla sastava „Ekatarina Velika” iz 1989, sa ploče „Samo par godina za nas”, a po toj pesmi nazvano je i još jedno u nizu posthumnih izdanja ove grupe. Nedavno je izdavačka kuća „Maskom” objavila snimak poslednjeg koncerta koji je sastav „Ekatarina Velika” održao u Beogradu, 12. novembra 1993. u Centru „Sava”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Na duplom albumu, trenutno najprodavanijem i najtraženijem domaćem naslovu, nalazi se 26 pesama koje su te novembarske večeri pred prepunom dvoranom izveli Milan Mladenović (1958–1994), Margita Stefanović (1959–2002), Dragiša Uskoković i Marko Milivojević, uz specijalne goste, i to samo 12 meseci pre nego što je EKV zauvek otišao u istoriju.
Marko Milivojević, koji je poslednje četiri godine rada „Ekatarine Velike” bio bubnjar benda, seća se da su taj beogradski koncert dugo pripremali:
– Bio je to dobar, grandiozan koncert. Sećam se da smo i mi na sceni, ali i publika, bili nabijeni energijom. Gotovo da smo upali u trans... Bilo je to sjajno iskustvo, iako nismo znali kako će sve ispasti – priseća se Milivojević, dodajući da će, bez obzira na izdanja ili knjige o „Ekatarini Velikoj”, ona živeti:
– EKV je bio super bend, i klinci to prepoznaju – odsečan je Milivojević, dok Momčilo Rajin, muzički kritičar i svojevremeno urednik programa u beogradskom Studentskom kulturnom centru, koji je pogurao čitavu „novotalasnu scenu”, u objavljivanju albuma „Iznad grada” vidi želju da se iskoristi poznato ime i stara slava:
– Cilj je da se iz suve drenovine iscedi sve što je moguće. Velika imena ostavila su silne tragove iza sebe, a pošto imaju ogroman broj obožavalaca, računa se da će ih zanimati sve što su objavili ili snimili. „Ekatarina Velika” uživa kultni status, ali ne samo zbog toga što su članovi ovog benda bili odlični muzičari, već i zato što su tragično završili. Baš zato su kao stvoreni za kultni status – mišljenja je Rajin, koji dodaje da su izdavačima, ne samo kod nas, već svuda u svetu, pokojni umetnici najbolji umetnici:
– Kult je živa stvar, i ne tiče se samo generacije kojoj su ti umetnici pripadali, već je daleko širi i teško objašnjiv. Otuda postuhmna izdanja nisu retkost. U radu svakog umetnika postoje uzbudljivi trenuci, i ako se pogodi da je iz arhive iskopan nastup koji je bio dobar ili dragocen, to je za pohvalu. Međutim, najčešće je po sredi sumnjiva rabota, koja služi uterivanju novca – smatra Rajin.
Iako se godinama o članovima EKV-a ne piše u svetlu njihovih umetničkih dostignuća, već se javnost hrani pričama o njihovim tragičnim sudbinama i temama o narkomaniji, Rajina to ne iznenađuje:
– Živimo u toliko obojenom svetu, i to obojenom žutom bojom, da me to ne čudi. Ali, kao istoričara umetnosti mene samo zanima delo. A delo „Ekatarine Velike” nesumnjivo je značajno. Neko može da ga voli ili ne, ali mu se značaj ne može oduzeti. EKV svakako spada među pet najznačajnijih bendova koje je iznedrila era osamdesetih. Na prvo mesto bih, ipak, stavio „Šarla akrobatu” – zaključuje Rajin, a Milivojević se priseća kako je, kao „najmlađi u EKV-u”, komentarisao neke slavne strane grupe, uz konstataciju da su „propali”:
– Milan Mladenović mi je tada rekao: „Ne možeš da pričaš o velikim ljudima kako su propali, jer je samo bitno šta su uradili...” Tako me je naučio jednoj važnoj lekciji o životu. Zato, kada se danas priča o „Ekatarini Velikoj”, najvažnija je priča o umetnosti, o delu tih divnih ljudi. A kao svedok njihovog rada, mogu samo da kažem da smo zbog takvih ljudi civilizovani!
Mrtvi najprodavaniji
Podatak da su među najprodavanijim domaćim izdanjima oni koji više nisu među nama (EKV, Vlada Divljan i Arsen Dedić) za Rajina je zabrinjavajući:
– To znači da se na današnjoj muzičkoj sceni dešava malo uzbudljivog, ili da izdavači ne ulažu u umetnike koji trenutno rade. To je poražavajuće, i zato imamo situaciju da na top listama najprodavanijih najbolje prolaze oni koji više nisu među nama.
