Izvor: Politika, 28.Okt.2015, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džez – muzika sa više dijalekata
Onaj sekund za koji živimo na sceni i u studiju izbriše sve nevolje, kaže bubnjar Vladimir Kostadinović, pred večerašnji koncert u Domu omladine
Vladimiru Kostadinoviću profesionalni put izgleda da je bio zacrtan još u vreme kada mu je stariji brat kao trogodišnjaku stavio palice u ruke. Udarao je njima po svemu na šta je nailazio, a kada ga je školski psiholog pred upis u osnovnu školu pitao šta će da bude kada poraste, Vlada je bio više nego jasan: „Biću bubnjar!”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao je tada bez razmišljanja.
Danas je Vladimir Kostadinović (35) jedan od rado viđenih gostiju na svetskoj džez sceni, a večeras će se predstaviti i poštovaocima Beogradskog džez festivala koncertom na kojem će nastupiti sa svojim bendom – „Majdnes”, kvartetom koji je formirao 2009. u Njujorku i koji čine mladi američki džez muzičari.
Na stalnoj relaciji Kovin–Beč–Njujork–Beograd, umetnik koji je prvi album snimio u Bruklinu dve godine nakon što je osnovao bend pred beogradsku publiku izaći će sa premijernim programom: predstaviće nove kompozicije koje će se sredinom januara pojaviti na albumu „Leva strana života”.
Kada se večeras pojavi u sali „Amerikana”, prisetiće se mladi umetnik dana kada je u muzičkoj školi preko puta Doma omladine zakoračio na put sa kojeg nije bilo povratka.
– Upisao sam Srednju muzičku „Stanković” u klasi Miroslava Karlovića, odsek za udaraljke. Kako u to vreme na beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti nije bilo džez odseka, otišao sam u Grac. Dugo sam razmišljao gde ću, bio sam na nekoj ličnoj prekretnici i prelomio da odem na Akademiju u Grac iz najjednostavnijeg razloga: bio je najbliži kući – priča Vlada, koji je šest godina u Gracu učio od američkih pedagoga, što mu je bilo vrlo bitno jer je, kako kaže, džez i nastao u Americi.
– Prve dve godine intenzivno smo ulazili u materiju, u džez. Odlazili smo na džem-sešne, a potom smo dovoljno sazreli da počnemo i da nastupamo sa starijim i poznatijim kolegama. Svirali smo u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj. Posle master studija dobio sam novog profesora, Hauarda Kurtisa, i on je najzaslužniji za moje sazrevanje u muzici. Nakon mastera otišao sam u Beč jer je pružao više mogućnosti, a i džez scena je tamo jaka. Nakon nekoliko godina upoznao sam mnogo tamošnjih umetnika, pa sam sa njima formirao razne bendove: bilo je tu fanka, roka, džeza, mešavina raznih pravaca. Sa jednim od tih bendova imao sam sreću da otputujem 2009. u Vašington i Njujork, gde sam odlučio da je vreme da napišem svoje prvo muzičko delo. Džez kompoziciju, naravno – priča Kostadinović, koji je nakon toga i formirao bend sastavljen od muzičara iz Njujorka.
– Na početku nije bilo lako, u organizacionom smislu. Ali, onaj sekund za koji živimo na sceni i u studiju izbriše sve nevolje. Svako ko odluči da ovako živi mora da nauči da ne ponavlja sopstvene greške. To je najbitnije. Sada, nakon 10 godina, počinju da nam se otvaraju nove karte. Moj bend i mene zovu organizatori, ne zovemo mi njih – zadovoljno konstatuje naš sagovornik.
Tokom proteklih 15 godina uvek se vraćao u Beograd i nastupao sa različitim umetnicima. Sada je u prilici da predstavi svoj bend i sopstvene kompozicije. A na pitanje zbog čega je najnoviji album nazvao „Leva strana života”, kaže da je naprosto želeo da predstavi jednu stranu svog života.
– Hteo sam da napravim spoj tradicionalnog i savremenog zvuka, što sam i na prvom albumu imao. A ako me pitate zašto leva... Možda zbog toga što sam levoruk... Ne znam. Biće i desne strane – kaže, smejući se, Kostadinović, koji budućnost džeza vidi u njegovom tradicionalnom jeziku jer je za njega džez jedna muzika koja samo ima različite dijalekte.
-------------------------------------------------------------
Duško Gojković – naš džez guru
– Duško Gojković je naš džez guru. Od Duleta sam naučio kada i kako da svaku notu koju odsviram stavim na pravo mesto. Naučio me je i disciplini. Nastupao sam sa njim i nastupaću. To vam je kao da zamislite nekog našeg glumca da je dobio priliku da glumi u više međunarodnih filmskih projekata, i to sa, recimo, Batom Stojkovićem. Tako je meni sa Duletom Gojkovićem. Kao najmlađi član njegovog benda snimao sam album sa Brandenburškom filharmonijom. I to je za mene čast – kaže Kostadinović.
