Izvor: Politika, 21.Okt.2011, 01:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džez fanove zabaviti gegom

Otkad znam za sebe, želeo sam da budem na sceni: da glumim, pevam ili sviram, kaže Stefano Bolani, italijanski pijanista i kompozitor

Nikada ne treba ništa očekivati, jer je to jedini način da doživite lepe stvari u muzici, ali i životu – kaže pijanista i kompozitor Stefano Bolani, koji će 28. oktobra održati koncert u Domu omladine u okviru Beogradskog džez festivala. Bolani je jedan od najpopularnijih italijanskihdžez muzičara današnjice, a takođe i jedan od malobrojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evropskih izvođača koji su prihvaćeni u Americi. U Beogradu, u kome je već bio, predstaviće se u triju sa danskim umetnicima Jesperom Bodilsenom i Mortenom Lundom.

Prošle godine zvezda Beogradskog džez festivala bio je Enriko Rava, a upravo sa njim Bolani je i osvojio džez svet. Iako se krajem devedesetih otisnuo u solo vode, i danas povremeno svira sa proslavljenim Italijanom, o kome kaže:

– Rava je najvažnija osoba u mojoj karijeri. Zahvaljujući njemu upoznao sam mnogo muzičara, producenata, pa čak i mog agenta. A njegova muzička poezija je uvek sveža i antikonformistička.

Kao dete želeo je da bude pevač, pa ga zato pitamo kako je „završio” kao džez pijanista i kompozitor.

– Pa, ja i danas želim da budem pevač. Desi mi se često da na sceni zapevam, jer to vidim kao deo „cele muzičke priče”. Moj glas je samo još jedan instrument koji koristim da bih izvodio muziku.

Jedan je od retkih džezera koji vole da zabavljaju publiku počesto izvodeći i neke gegove usred koncerta. To objašnjava ovako:

– Otkad znam za sebe, želeo sam da budem na sceni: da glumim, pevam ili sviram. Za tim sam lud, još od šeste godine – kaže, priznajući da je humor važan kako bi publiku, koja ne zna šta da očekuje, iznenadio.

Bolani je jedan od retkih evropskih džez muzičara koji je, pored Amerike, veoma poštovan i u Japanu. Tamo je, kako kaže, snimio pet ploča i dobio značajnu nagradu „Swing journal award”. Ali, nije to jedino priznanje koje je Bolani osvojio, jer je 2007. godine ovenčan nagradom za najboljeg evropskog džez muzičara.

– Ta priznanja znače da postaješ deo džez porodice. Ali, ne znače da si bolji od nekog drugog, ili najbolji od svih. Citirao bih Ravu, koji mi je davno rekao: „Nagrade u muzici nisu dobra ideja, ali pošto su ih već izmislili, najviše što možeš da uradiš jeste da ih osvojiš!”

Pre nekoliko godina otisnuo se i u Brazil, i sa najznačajnijim tamošnjim muzičarima snimio album „Bollani Carioca”. Priznaje da je taj „skok” u brazilsku popularnu muziku, sambu i horo, bilo fantastično iskustvo, ali vraća se „klasičnijoj” formi, budući da je završio snimanje Ravelovog koncerta za klavir i orkestar.

----------------------------------------------

Literatura kao inspiracija

Za Bolanija je literatura velika inspiracija za stvaranje muzike. Pored Kortasara, nezaobilazan je i Remon Keno kome je posvetio jedan album.

– Literatura me inspiriše zato što je kreativni proces sličan onom u muzici. Čak mi se često dešava da razmišljam o muzici u formi dijaloga i monologa – kaže italijanski džezer koji je stigao i da napiše roman „La Sindrome di Brontolo”.

J. Koprivica

objavljeno: 21.10.2011.

Nastavak na Politika...