Izvor: BalkanRock.com, 25.Apr.2015, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dominacija alternativnog zvuka u Božidarcu
Jarboli/ Foto: Branislav Milošević
Sinoć je Centar za kulturu Božidarac priredio jedan zaista važan događaj – alternativni rok koncert koji je pružio priliku vrlo mladim Crvima da pokažu šta znaju i Jarbolima da obezbede svojoj publici jedan poseban koncert.
Crvi
Čast da otpočnu gitarski rafal na Vračaru dobio je bend Crvi – supergrupa sačinjena od članova bendova Kriške, Bitipatibi, Nežni Dalibor i Repetitor. Svoj set >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << su otpočeli instrumentalom, “Lens X”, kojim su odmah stavili publici do znanja kakav su bend i kakvu muziku sviraju – beskompromisnu, energičnu i promišljenu. I istina, takav je bio čitav njihov nastup. Bez predaha su nizali zaista interesantne pesme, koje su nekad vrlo melodične, a nekad vrlo psihodelične i bučne. Za svaku pohvalu je to što eksperimentišu i što kombinuju više različitih žanrova (nekad možemo čuti post hardcore i noise rock 90ih, a nekad post punk s kraja 70ih godina), ali im se muzika ne oslanja na eksperimentaciju, već na ideju. Strahovito dobro su uvežbani i svaka pauza ili promena je ispoštovana i precizno realizovana, tako da je opet, pored gomile gitarske buke, postojala izvesna dinamika.
Damjan Babić i Boris Vlastelica su odličan i usklađen tandem, non stop se dopunjuju različitim deonicama i smenjuju odgovornost preuzimanja ritam i solo deonica. Ali ono što daje taj naboj njihovom sviranju jeste ritam sekcija. Ivan Skopulovič, koji je inače gitarista, uzeo je bas gitaru u ruke i dao joj takav zvuk da funkcioniše i kao deo ritam sekcije, ali kao i još jedan veliki deo celokupne distorzije koju bend stvara. Dešavalo se u više navrata da njegove bas deonice vode pesmu i pretvaraju se u bas rifove. Dragan Jovanović je jedan stabilan bubnjar na koga se članovi iz benda mogu osloniti i koji svojim učestalim udarcima kontroliše ostala, manje dinamična zbivanja u njihovoj muzici. Za vreme njihovog nastupa se najviše istakla, već objavljena na internetu, “Sestra, majka, ja” koja počinje vrlo mirno, vodeći je atonalna, ali pamtljiva melodija na gitari, a završava se jednim nekontrolisanim krešendom koji ruši sve pred sobom.
Nakon Crva je usledela zdrava doza „istočnoevropskog rokenrola“ – na binu su stupili čuveni Jarboli. Nešto što su verovatno mnogi primetili jeste to da su se pojavili na bini u ’’uskraćenom’’ sastavu – iz nekog razloga Sonje Lončar, sa svojom velikom postavkom klavijatura, nije bilo. Ali bend je bez obzira na to, zvučao zaista masivno i besprekorno, što zbog njihove uvežbanosti, što zbog sjajno odrađenog tona u Božidarcu.
Jarboli
Začuo se segment od dva akorda koji je dobro poznata tema na bas gitari razjasnila – nastup je počeo pesmom “Nešto mi nedostaje” kojoj se publika u startu prilično obradovala. Na nju se odmah nadovezala “Skraćena verzija jutra” i pri njenom kraju se oslobodio prostor za prvi veliki aplauz. Prednost Jarbola je to što imaju zaista bogat opus i na svakom albumu su se trudili da stave što više zaista dobrih i različitih pesama, tako da verujem da mogu lako da sastave koncertnu setlistu; za mnoge efekte i utiske koje bi neki bend hteo da ostvari u toku nastupa, Jarboli imaju po jednu pesmu.”Nešto mi nedostaje” je pesma koja je vrlo hitična i dopadljiva, tako da u startu uspeva da oraspoloži publiku, ali je nekako dovoljno odmerena i predstavlja pravu introdukciju za one dosta agresivnije i “ozbiljnije” koje su dovele nastup do vrhunca.
Napravili su lep presek diskografije kroz nastup, osvrnuvši se, kako na poslednje izdanje – Zabava, tako i na svoje prvo izdanje Dobrodošli. Non stop su držali jedan furiozan tempo i ispunjavali prostor energijom. I one sporije pesme, koje možda na studijskim snimcima nisu ostavljale toliko jak utisak zbog produkcije ili celokupnog zvuka, su nekako zaživele i nisu usporile radnju.
Prvi veliki moment je bio kada su izveli pesmu “Revolucija” što je bilo vrlo prijatno iznenađenje. Publika je ispratila čitav tekst pesme (pogotovo teatralni refren) koji je i danas vrlo aktuelan, što je vrlo žalosno. I to je nešto što je karakteristično za Jarbole, njihovi tekstovi se bave čovekom i njegovim problemima u današnjem društvu i režimu (takva tematika je uvek aktuelna), ali na jedan sasvim nepretenciozan način, često govoreći o nekim uobičajenim, svakodnevnim susretima i događajima, i svaki čovek koji ih čita ili sluša se, bar malo, može poistovetiti sa njima.
Drugi veliki moment je bio kada su izveli već kultnu “Samo ponekad”, takođe sa albuma Dobrodošli, prilikom čije izvedbe se bend bukvalno nadglašavao sa publikom. Nakon što se pesma završila usledila je jedna grandiozna, gromoglasna ovacija punog Božidarca koja je dosta dugo trajala i koja je pokazala da Jarboli imaju jednu od najjačih baza fanova na srpskoj sceni. Takođe su se istakle pesma “Možda će pasti” (sa odličnog albuma Buđanje Proleća), humoristična i tragična “Da li u stvari ona nije bila oprezna”, “Iskušenje” koja je doslovno eksplodirala zahvaljujući agresivnom gitarskom napadu i brzom ritmu i “Neizvesnost” koja je na trenutak, samo malo i dovoljno smirila celokupno dešavanje.
Bend je besprekorno odsvirao koncert koji se sastojao od preko dvadeset pesama i ni u jednom trenutku nije postao naporan i dosadan. Pre svega jer su Jarboli vrlo interesantan bend i za slušanje i za posmatranje, prilično su originalni i poseduju dosta svojstvenosti; Borisova specifična, melodična gitara, Danielova prepoznatljiva vokalna izvedba, Žoltove melodične bas deonice i potpuno sumanuti bubnjarski zahvati Nemanje Aćimovića. Toliko izgledaju veselo i entuzijastično na bini i tačno se vidi koliko vole to što rade, da se ta pozitivna energija prenosi i na publiku koja je sa zadovoljstvom dočekuje i vraća bendu. Takva interakcija je izuzetno važna na svakom koncertu i nikada ne razočarava, a Jarboli je uspešno izazivaju na svakom svom nastupu.
Nekako posle ovakvog događaja, posmatrač stiče jedan vrlo pozitivan utisak i optimističan pogled na scenu. Ukoliko publika nastavlja da posećuje ovakve koncerte i ukoliko ovakvi bendovi nastave da rade i da se trude, naša scena će dobiti jedan drugačiji, lepši ton. Crvi su se pokazali kao jedan vrlo ambiciozan i ozbiljan mlad bend, a Jarboli su pokazali da nakon više od dvadeset godina i dalje imaju šta da kažu i šta da pruže našoj publici. Ostaje na njoj da li će to primiti i negovati ili će pažnju posvetiti potpuno nebitnim i često neukusnim stvarima sa kojima se svakodnevno sreće. Nadajmo se da će se odlučiti za prvu opciju.
.jpg)
