Izvor: Politika, 21.Mar.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobijeno u prevodu
„The Dirtbombs“ dolaze sa detroitske garažne scene. Odatle su došli i „The White Stripes“ čiji lider Džek Vajt je često govorio da je Mik Kolins, vođa sastava „The Dirtbombs“, njegov muzički idol. Takođe je Kolinsov prvi bend „The Gories“ označavao kao model na osnovu kojeg su nastali „The White Stripes“.
Ove napomenesu potrebne na početku teksta o novom albumu sastava „The Dirtbombs“ „Party Store“. Razlog za to je muzičko iznenađenje koje ovaj nosač >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zvuka donosi. Radi se o ploči čiji je repertoar sastavljen od takozvanih obrada. To je,inače,čest manir garažnih bendova, pa i „The Dirtbombsa“. Oni su veći imali jedan takav album pod nazivom „Ultraglide In Black“ 2001. godine. Iznenađuje,međutim,izbor materijala. Umesto klasičnih bluz, soul i rok brojeva,ovog puta je ekipa Mika Kolinsa posegla za poznatim pesmamadetroitske disko i tehno muzike. Jedan muzički argo preveden je na drugi. Neke stvari su izgubljeneu prevodu. Više ih je,međutim,dobijeno.
Tamo gde su bili sintisajzer i ritam mašina Mik Kolins je postavio električnu gitaru i dva kompleta bubnjeva. Otuđenom, robotizovanom detroitskom tehnu dao je ljudski lik. U muzici je uvek dobro „humanizovati“ stvari, rekao je svojevremeno Brajen Ino. Album „Party Store“ pokazuje da je bio u pravu. Disko himna „Tear The Club Up“ pretvorena je u garažni dragulj koji bi imao svoje mesto u onoj čuvenoj zbirci Lenija Keja, a poročna oda klupskom načinu života „Good Life“ u fini pop soul broj ukrašen zavodljivim dvoglasnim pevanjem Mika Kolinsa i Ko Moline.
Najveću pažnju privlače dve teme „Sharevari“ i „Bug In The Bass Bin“. Prva je legendarna elektropop numera uz koju se opasno đuskalo po mračnim detroitskim klubovima početkom osamdesetih godina prošlog veka. „The Dirtbombs“ su je pretvorili u neku vrstu vudu bluz bajalice čiji repetitivni ritam ima hipnotička svojstva.
Tema Karla Krejga „Bug In The Bass Bin“ u verziji Mika Kolinsa i njegove ekipepostala je preko 20 minuta duga simfonija buke, distorzije, elektronskih šumova, nepravilnih ritmova i poludelih zvukova koji jure jedni druge i sami sebe kao zmije repožderke. Ovde je idealna muzička pratnja za imaginarnu šetnju kroz Detroit koji je sada velegradska ruina, „urbana Dolina spomenika“, grad čija nevesela sudbina ukazuje na propast kapitalizma i industrijskog društva. Ovakvabi muzika mogla da se svira u nekom klubu u kojem bi Verhovenov Robokap našao utočište posle krvavog obračuna na devastiranim detroitskim ulicama.
„The Dirtbombs“ su često gostovali u Beogradu. Uvek su nailazili na odličan prijem. Posle slušanja albuma „Party Store“ postaje jasnije zašto je tako. Distopijski, apokaliptični prizvuk u njihovoj pravovernoj rok muzici u finom je dosluhu sa beznađem koje se valja beogradskim ulicama. Čekamo novo gostovanje da proverimo da li je zaista tako.
objavljeno: 21.03.2011
