Izvor: Politika, 06.Jul.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dilanov pogled u sebe
Mnogi su kompoziciju „Biću oslobođen” protumačili kao neku vrstu ličnog preispitivanja čuvenog američkog kantautora
Ljudi odani religiji tvrde da će svako od nas, kada mu se približi trenutak rastanka sa „ovozemaljskim svetom”, morati da se suoči sa svim onim što je za života uradio: koga ostavlja za sobom? koga je svojom dobrotom zadužio, a koga povredio? šta je postigao, šta je mogao, a nije učinio? kakvo sećanje će najbliži, i svi drugi, poneti u svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srcima i mislima kada njega više ne bude...
Rok muzičari o ovim temama uglavnom ne razmišljaju, što zbog životnog doba u kojem se bave pomenutom muzikom, što zbog načina na koji provode rokerske dane i noći, a koji ne dozvoljavaju trenutke predavanja komplikovanim mislima i gledanju u budućnost. Ipak, u plejadi rokera nađu se i oni koji se osvrnu na tok života. Ne čine to samo zbog sopstvene potrebe, nego i zbog toga što stvarnost nije prava linija, predvidiva, nego nas i bez naše volje dovodi u situacije u kojima valja zastati na trenutak, staviti prst na čelo i razmisliti.
Mnogi tvrde da je Bob Dilan, verovatno najčuveniji američki kantautor, autor mnogih protestnih pesama i tvorac kompozicije „Biću oslobođen”, u trenutku njenog pisanja upravo tako razmišljao; da je osećao potrebu da u jednom trenutku iz sebe izbaci sve sumnje, dileme, nesigurnost, zbunjenost, sva teška osećanja, svu nakupljenu muku... Ukratko, da se, na neki način – ispovedi.
I zaista, Dilan nije pogrešio. Svakome od nas dođe trenutak kada moramo da se oslobodimo dela svog unutrašnjeg života, vezanosti za događaje iz prošlosti, ljude, mesta, kako bismo mogli da nastavimo dalje da funkcionišemo kao normalne osobe. Da li je u takvom trenutku uputnije obratiti se religiji, tačnije – bogu, ili psihijatrima, ma koliko i samo stavljanje u istu ravan „svevišnjeg” i lekara za dušu ružno zvučalo, stvar je ličnog shvatanja i odabira.
Kompozicija „Biću oslobođen” imala je neuobičajenu istoriju. Iako je njen autor Dilan, slavu je donela američkoj kantri-rok grupi „Bend”. Tokom turneje na kojoj je Dilan kompozicije izvodio uz pratnju „električnog orkestra”, izbor je pao na momke iz „Benda”: klaviristu i pevača Ričarda Manuela, basistu Rika Danka, bubnjara Levona Helma, orguljaša Garta Hadsona i gitaristu Robija Robertsona.
Znajući repertoar popularnog kantautora, „Bendovci” su odlučili da na svoj debitantski album „Muzika iz Big Pinka” (1968) kao jednu od ključnih pesama stave „Biću oslobođen”, koja u Dilanovom koncertnom programu i nije bila visoko na lestvici. Ispostavilo se da je odluka bila ispravna. „Bend” je postao svetsko ime, a pomenuta kompozicija je privukla ogromnu pažnju i publike i drugih izvođača: od čuvene Džoan Baez do ništa manje slavnog Stinga. U jednom trenutku snimili su je čak i „Bitlsi”, ali taj snimak nikada nije zvanično objavljen.
Prema nekim tumačenjima, ova kompozicija bi mogla da bude neka vrsta apela protiv smrtne kazne ili metaforički pokušaj Dilana da bude oslobođen od „pakla na zemlji”. Ona sadrži veoma suptilnu religioznu i himničnu komponentu, posebno u stihu: „Osećam kako moje svetlo sija, od zapada, sve tamo ka istoku”.
U biografiji „Bez puta ka kući”, američkog muzičkog i filmskog kritičara Roberta Šiltona, pesmi je dato drugačije značenje. Naime, posle jedne teške motociklističke nesreće koju je doživeo 1966. Dilan se povukao sa scene, što je protumačeno i kao njegov pokušaj da sagleda put koji je prešao i odredi se prema budućnosti. Ako je kao rezultat svega nastala pesma „Biću oslobođen”, taj „odmor” je imao smisao.
----------------------------------
Biću oslobođen
Kažu da je sve moguće zameniti
I da nijedna daljina nije tako blizu
A ja se sećam svakog lika
Svih onih koji su me dovde doveli
Osećam kako moje svetlo sija
Od zapada, sve tamo ka istoku
Jednog od ovih dana, jednog od ovakvih
Biću konačno oslobođen
Kažu da je svakom čoveku potreban zaštitnik
I da svako u nekom trenutku mora da poklekne
Ipak, kunem se, ja vidim sopstveni odraz
Negde visoko iznad ovog zida
Osećam kako moje svetlo sija
Od zapada, sve tamo ka istoku
Jednog od ovih dana, jednog od ovakvih
Biću konačno oslobođen
A tamo negde, u gomili stoji čovek
Čovek koji se kune da je nevin
Ceo dan ga slušam kako urla
Da je žrtva obične nameštaljke
Osećam kako moje svetlo sija
Od zapada sve tamo ka istoku
Jednog od ovih dana, jednog od ovakvih
Biću konačno oslobođen
