Izvor: BalkanRock.com, 17.Feb.2018, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Consecration; Naelektrisano veče u Elektropioniru
Consecration / foto: Nemanja Đorđević
Posle skoro tačno 3 meseca, beogradska publika je opet imala priliku da uživo čuje jedinstvenu mešavinu žanrova i psihodeličnih efekata koju pruža Consecration. Kao što je i najavljeno, vrata Elektropionira su otvorena u 21h, a bend je izašao na binu sat vremena kasnije, pred zavidan broj ljudi.
Numera Luka Čeh je započela ovaj susret. Efikasno je prodrmala publiku i jednostavno nastavila doživljaj iz novembra >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << prošle godine. Možda i najbolji izbor za uvod u ovo veče, jedan od definitivnih favorita dugogodišnjih fanova ali i odličan siže celokupnog rada ovog benda, jasno stavlja na znanje atmosferu koju ovaj trio teži da postigne. Pored odličnog ozvučenja i rasvete, iza benda se na bini nalazio i veliki trougao poput onog koji čini logo ovog benda.
Dominantna ljubičasta, ali i druge boje su se prelivale i odbijale sa ove energične trojke, dodajući i vizuelnu pratnju teškim ali i emotivnim stihovima i melodijama. Usledilo je Nestajanje, koje je definitivno probudilo i poslednjeg pojedinca u Elektropioniru. Teško je ostati ravnodušan na nastupima Consecrationa bili fan ove kombinacije žanrova i uticaja ili ne. Zato se i sinoć video veliki broj ljudi koji redovno dolaze na hodočašće dubokim rifovima, zategnutom ritmu, i odzvanjajućim vokalima kojima ovaj sastav zasipa publiku sve kvalitetnije kako prolaze godine.
Kontrast koji je prisutan prolazeći kroz pesme pojedinačnih albuma, kao i same albume postavlja jedinstvenu scenu i atmosferu, kada se preslušavaju privatno, a pogotovo kada se zapravo nalazite na licu mesta. Ovaj put su masniju i težu celinu koncerta zaokružile pesme Aligator, Barikade, i Univerzum Zna. Posebno se istakla upotreba režuće distorzije i oktavera na numeri Barikade, koja je trajala nešto duže nego na albumu, sa, na prvi pogled, beskonačnim ponavljanjem poslednjeg rifa. Iako pojedine pesme možda traju duže nego što je “norma” danas, jedinstvene melodije i aranžmani drže pažnju do samog kraja.
Univerzum zna sa istoimenog albuma je zadržao dinamiku ali promenio ton i pravac večeri ka nešto depresivnijoj strani. Nešto duža Somna kao da zaustavlja vreme i hipnotiše, dok se Danilo, Matija i Ivan jedva naziru u magli. Bas pulsira, bubnjevi odzvanjaju, solaža lagano sklanja dimnu zavesu. U Karkosi se odlično nadovezuje na prethodnu pesmu i još jednom prikazuje taj surovi kontrast i kombinaciju suprotstavljenih emocija kojima Consecration tako lagano i bez trunke muke barata. Diskretno okidanje žica sa poznatim delay-om je bilo dovoljno da publika prepozna Cimet. Verovatno najpoznatija pesma sa istoimenog albuma je još jednom hipnotisala, odzvanjala, vibrirala.
Danilo se zahvalio publici i bend je napustio binu. Verna publika je svakako znala da to nije kraj večeri.Praskozorje je možda i nekako najmekša, najemotivnija balada ovog benda. Uz stihove “Svira gitara sa Voždovca” čula se solaža koja pogađa pravo u srce. Jeza i toplina, sve odjednom. Ipak, kraj je morao doći u nekom trenutku. .avi je bila zatvarajuća numera koja je u svojih 14 minuta dozvolila da se prašina polako slegne.
Opšti utisak? Consecration je još jednom pokazao sirovi kvalitet koji donose na domaću scenu preko svojih pet studijskih albuma. S obzirom na visoke standarde koje su postavili dosadašnjim radom, sledeće studijsko ostvarenje se iščekuje sa nestrpljenjem.
GALERIJA FOTOGRAFIJA
