Izvor: Politika, 12.Jul.2012, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri lica Džošue Redmana
Specijalno za „Politiku”
Roterdam – Ovogodišnji umetnik u fokusu (Artist in residence) roterdamskog festivala „North sea jazz” bio je saksofonista Džošua Redman. Tokom tri dana manifestacije nastupio je četiri puta u različitim muzičkim kontekstima i okruženjima. Njegov izbor bio je i simbolična posveta kompletnoj generaciji takozvanih mladih džez lavova, Bred Meldau, Kristijan Mekbrajd, Roj Hargruv, Nikolas Pejton, Brajan Blejd, koja je „spasila džez” pre dve decenije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a koju je Džošua predvodio.
Na sceni uvek nasmejan i veoma komunikativan sa publikom, Redman ima jedinstvenu privilegiju da svira „ozbiljan” džez, a da ga ne slušaju samo ortodoksni ljubitelji ove muzike. Na nastupima se ne štedi: kada preuzme solo, lako ga vodi do vrhunca; dok drugi sviraju, bodri ih i dopunjuje; govor tela mu je jednako važan, žene ga zbog toga posebno vole.
Umetniku u fokusu uobičajeno pripada prvi koncert u „Amazonu”, najlepšoj sali Kongresnog centra „Ahoj”. Za ovu priliku Redman je odabrao program posvećen Stenu Gecu, u pratnji holandskog orkestra „Metropol”, pod vođstvom Vinsa Mendoze. Evocirao je oba Gecova lica, mejnstrim-džez i bosa-novu, u brazilskoj matrici, imajući podršku dve renomirane pevačice, Lusijane Suze i Lilijen Vijere.
Sastav „James farm”, Džošua Redman – saksofoni, Aron Parks – klavir, Met Penman – bas, Erik Harland – bubnjevi, nastao je pre tri godine, kao „kolektivna” akcija u kojoj svi komponuju i imaju sličan prostor u svirci. Dok u krcatoj sali „Hadson” slušamo numere sa izvanrednog prvog albuma, otkrivamo njihove pojedinačne talente. Numera „Chronos” donosi strahovitu razmenu sola između Redmana i Parksa, uz intenzivni poliritmični finale. Tročetvrtinska balada „Bijou” i bluzom obojena „Star crossed”, prikazuju lirsku stranu umetnika. Drugu nežno počinje Aron, Džošua preuzima i ulazi u energični tempo, da bi je Mat smirio i vratio u vode bluza. „Open highway” je prilika da u tribalnom uvodu čujemo Erika. Tema „Polliwog”, u gruv-fanki ritmu, jeste Redmanova specijalnost, postižući željeni efekat pokretanja publike. Jedan od najboljih koncerata na festivalu.
U kamernoj atmosferi sale „Madeira” čuli smo kvartet saksofona „Axis”, još jednu „udruženu akciju” sa Krisom Poterom, Markom Tarnerom i Krisom Čikom – novi aspekt Džošuinog rada, sa kojim nismo ranije imali prilike da se sretnemo. Muzika je bila bliža klasici, sa uglavnom potpuno raspisanim partiturama i jedva ostavljenim prostorom za improvizovanje pojedinaca. Od klasičarskih saksofonskih kvarteta razlikovao ih je način na koji su svirali – „slatka” kolebljivost u formiranju tonova i njihovom postavljanju na zadata mesta.
Poslednjeg dana festivala, ponovo u prepunom „Hadsonu”, Redman je gostovao kod trija „The bad plus”, Etan Iverson – klavir, Rid Anderson – kontrabas, Dejv King – bubnjevi. Program je bio sličan onom koji smo čuli prošlog leta u austrijskom „Salfeldenu”: mešavina džez impresionizma („Love is the answer”), slobodne forme („2 p.m.”), poliritmije („Thrift stone jewelry“) i balada („People like you“), sa Redmanom koji pronalazi pravo mesto unutar muzike trija, dopunjuje ih i obogaćuje. Za razliku od tipičnih situacija u kojima se priključivanje soliste grupi svodi na „njega i njih”, ovaj susret demonstrirao je i otvorenost trija i Džošuinu prilagodljivost, sa isključivim ciljem kreiranja dobre muzike.
Vojislav Pantić
objavljeno: 13.07.2012.
.jpg)
