Izvor: Politika, 14.Jun.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena života „na visokoj nozi”
Ambicija, kao pokretač, deo je naše svakodnevice. Ali ona, istovremeno, može da nas odvede u – usamljenost
Bekstvo iz siromaštva, želja da se bude uspešan, bogat i srećan, da se živi negde gde ćeš biti okružen pažnjom, pa makar i nezasluženom, da sebi možeš da priuštiš više od običnih ljudi koje svakodnevno viđaš oko sebe...
Ambicija je ono što nas pokreće u životu.
Kako polazimo sa niže društvene stepenice, tako ambicija ima jaču >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << snagu. Neretko i preveliku za naše fizičke i mentalne sposobnosti... Ali ona nas tera dalje i od nas zahteva više. Uspeh nekoga ko je u život krenuo iz iste sredine kao i mi samo nas dodatno inspiriše.
A u celoj toj priči, ljubav je možda i najjači motiv.
Mada, pre svega, izuzetna ljubavna pesma, „Kuda lutaš voljena” („Where Do You Go To (My Lovely)?”) engleskog kantautora Pitera Sarsteda pomalo liči i na neku vrstu almanaha. Zbog velikog broja imena stvarnih ljudi i stvarnih mesta koja se u njoj pominju. Istovremeno, ona ukazuje na to šta je istinska ambicija, i do kojih društvenih visina može da nas odvede.
Takođe, ovo je pesma koja ukazuje da je cena koju na putu u takozvani džet-set (društvo najbogatijih, koji ne mare kako će potrošiti pare) moramo da platimo često izuzetno visoka, neretko prevazilazeći naša sopstvena osećanja. Najviša je u trenucima osame, kada oko nas nema gužve, veselih glasova, prijatnih lica, laskavaca... kada smo prepušteni sopstvenim mislima koje nas i bez naše volje podsećaju na trenutak i mesto sa kojeg smo krenuli.
Zato autor u refrenu i ponavlja: „Kuda lutaš voljena, kada samuješ u krevetu. Kaži mi kakve misli te obuzimaju, voleo bih da prodrem u tvoj um.” Pa i sam naslov predstavlja retoričko pitanje: da li je glamurozan život koji vodi junakinja pesme – Meri-Kler – dotičnoj doneo istinsku sreću i duševni mir.
A taj glamoruzni život uključuje luksuzni stan u najelitnijem delu Pariza, poznanstvo sa svetskom društvenom elitom, odlaske na diplomatske prijeme, punu pažnju muškaraca, letovanje u najizvikanijim mestima francuske rivijere, a provođenje zimskih dana u najskupljim skijalištima...
„Stara si između dvadesete i tridesete. Veoma poželjno godište. Tvoje telo je čvrsto i izazovno. Uostalom, ti živiš na bleštavoj pozornici”, opisuje autor svoju junakinju i dodaje: „Govorka se da će, kada se budeš udavala, to biti za milionera. Ali oni ne znaju tvoje poreklo. I pitam se da li ih to uopšte zanima?”
Tu je, kao zaključak, i podsećanje na ulice sa periferije Napulja i dvoje malih prosjaka vođenih ambicijom da se izvuku iz sumorne svakodnevice: „Zato, pogledaj me dobro Meri-Kler i seti se ko si ti zaista. A onda me potpuno zaboravi, mada znam da ćeš, duboko u sebi, doveka nositi taj ožiljak.”
Sreća ponekad zaista ume da bude surovo skupa.
Kuda lutaš voljena
Pričaš kao Marlena Ditrih
A plešeš poput Zizi Žanmer
Odevaš se kod Balmena
A kosa ti je prošarana dijamantima i perlama
Živiš u luksuznom apartmanu
Na Bulevaru Sen Mišel
Gde čuvaš ploče Rolingstounsa
I druguješ sa Sašom Distelom
Odlaziš na prijeme u ambasade
Gde pričaš na ruskom i grčkom
A mladići koji se muvaju oko tebe
Pomno prate svaku tvoju reč
Ali, kuda lutaš voljena
Kada samuješ u krevetu
Kaži mi kakve misli te obuzimaju
Voleo bih da prodrem u tvoj um
Znam sve o tvom obrazovanju
Koje si stekla na Sorboni
I slici koju si ukrala od Pikasa
Tvoja ljupkost je bezgranična
Kada ideš na letovanje
Odlaziš u Žuan le Pen
U pažljivo skrojenom kostimu
Dobijaš jednaku boju po leđima i nogama
A kada zasneži odlaziš u Sent Moric
Sa ostalima iz džet-seta
Tamo srkućeš svoj brendi „napoleon“
Bez da pokvasiš usne
Ali, kuda lutaš voljena
Kada samuješ u krevetu
Kaži mi kakve misli te obuzimaju
Voleo bih da prodrem u tvoj um
Stara si između dvadesete i tridesete
Veoma poželjno godište
Tvoje telo je čvrsto i izazovno
Uostalom, ti živiš na bleštavoj pozornici
Ime ti pominju u visokim krugovima
Poznaješ i Agu Kana
Za Božić ti je poslao trkaćeg konja
A ti si ga zadržala, tek tako, zabave radi
Pričaju da ćeš, kada se budeš udavala
To biti za milionera
Ali oni ne znaju tvoje poreklo
I pitam se da li ih to uopšte zanima
Kuda lutaš voljena
Kada samuješ u krevetu
Kaži mi kakve misli te obuzimaju
Voleo bih da prodrem u njih
Prisećam se ulica na periferiji Napulja
I dvoje dece kako prose
Oboje nošeni vatrenom ambicijom
Da sa sebe zbace taj sirotinjski žig
Zato, pogledaj me dobro Meri-Kler
I seti se ko si ti zaista
A onda me potpuno zaboravi
Mada znam da ćeš, duboko u sebi,
Doveka nositi taj ožiljak
Jer ja znam kuda lutaš voljena
Kada si sama u krevetu
Znam koje te misli more
Ja mogu da prodrem u tvoj um...
