Izvor: NaDlanu.com, 08.Feb.2012, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cane „Partibrejkers“- Muzika je lek!
"Ova stvarnost je odraz nađeg nemara prema našoj budućnosti, prema našoj deci, prema naraštajima koji dolaze posle nas"
Presek karijere posle tri decenije postojanja... Za svaki bend već dovoljan razlog za "ozbiljno" okupljanje, veliki koncert. Brejkersi su svojim postojanjem, porukama i energijom zaslužili da ovaj jubilej proslave na pravi način, i to slavlje i planiraju za 3.mart u Hali sportova u Beogradu.Zoran Kostić - Cane, frontmen ovog legendarnog rok benda, već je najavljivao >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << da će ovaj nastup za fanove biti poseban...U Hali sportova sviraćete pesme koje niste dugo ili niste nikad svirali uživo... Šta će se sve dešavati te večeri?- Pa ništa...dešavaće se svirka... Sa jednim pridruženim članom, Robertom iz „Velikog prezira“ koji će da svira drugu gitaru. Pokušaćemo lepo da to sve malo u nekom drugom svetlu predstavimo. Znači, daćemo malo svečarski karakter celom tom okupljanju... da bude dobra emocija, dobra atmosfera, da se ljudi lepo osećaju... da pokušamo da napravimo jedno nezaboravno veče. Sami birate ono što ćete svirati, ili ste na neki način „pitali“ publiku?-Ne... evo, na primer, sviraćemo „Prsten“! To nismo svirali, ono... 20 godina, ne znam... Pa kao, „ajmo to!“ Pa odsviramo nešto drugo, pa kao „i ovo ne zvuči loše“... ima tu još nekih stvari, aj’ sad da ne otkrivamo. Ima puno dobrih pesama koje bi trebalo da stanu u tih dva sata programa... sat i po kolko traje oficijelni deo, i plus ako bude biseva...a taj program uvek treba našim mogućnostima da prilagodimo. Da nas taj program ne pojede, ne samelje, da ne izgubimo snagu, da uvek možemo da budemo na nekoj visini svih tih pesama, da ih možemo lepo izvesti i ljudima sve to predočiti u jednom, kao što sam već rekao, svečarskom, i malo drugačijem izdanju. Kad već pominjete to „svečarsko“ izdanje...idete li malo više ka „spektaklu“, ili ćete se i dalje držati one svoje sirove energije po kojoj vas ljudi pamte i zbog koje vas i vole?-Ma ne...morate da skapirate da mi nemamo nikakvu pomoć sa strane. Nemamo nikakve sponzore koji bi se istrčali sa nekom svotom novca, kojima bi bilo drago da im ime piše na plakatu i sve to... Sve je onako, u nekom „štap i kanap“ fazonu. Ali ceo život smo se trudili da damo sve od sebe...Koliko se publika, iz vašeg ugla, promenila za poslednjih 30 godina? Ima li više vaše stare publike, koja vas je uvek pratila, ili ima više „novih klinaca“ na koncertima? - Sva je publika nova, malo ima starih, jer su stari ili umrli ili su otišli iz zemlje ili ih ne zanima više to. Ali onaj ko je bio fan, dolazi i dalje na naše koncerte, raspon godina naše publike je od 11 do 55 godina. Kako vam, muzički, izgleda Beograd danas u odnosu na vreme kada ste počinjali? - Ima više klubova za svirke, ima više bendova. U principu je bolje nego pre, ali je teže, zbog sveopšte krize, sveopšteg stanja u društvu. Ima više sad dobrih bendova nego pre. Mislite da imamo dovoljno „kritički nastrojenih“ bendova?- Ma da... svi oni razmišljaju svojom glavom. Mladi su, nisu korumpirani, imaju još snage i svežine da se predstave ljudima, i to je to! Bendovi su najbolji kada počinju...Ali ih nema dovoljno u medijima...-To je verovatno problem tih medija. Znaš, ima tu jedan problem, tih ljudi koji puštaju muziku po tim radio stanicama. Ja to principu slušam, jer idem često autobusom na relaciji Zrenjanin – Beograd i Beograd – Zrenjanin, i onda slušam šta puštaju. Ti koji su zaduženi za muziku, oni pojma nemaju! Oni ne znaju da svojim neznanjem i nečinjenjem prave stvari ne oblikuju slušaoca, nego prave neku bezobličnu masu. Jedna te ista muzika se pušta, toliko su ljudi ne naslušani, a oni treba da prezentuju muziku, treba da prezentuju neke pesme, da slušaocima otkrivaju muziku, da ih modeluju, da ih vaspitavaju. To je veliki, kako da ti kažem, zadatak kojeg oni nisu svesni! To su stvarno neki ljudi koji stvarno nemaju uvid i pojma. Puštaju...totalno ono... sve vreme promašaji, od deset promašaja,možda puste jednu dobru stvar. Oni to sve vreme vade po tim blokovima, i verovatno vade jedan te isti blok koji im stoji pri ruci. Ne zanimaju se za taj posao koji rade, ne znaju značaj oblikovanja muzičke svesti koji im je dat da mogu urade nekome. Znaš, to ti je kao arhitektura: ako imaš non-stop ružne zgrade, ako imaš kuće bez fasade, bapravljene od blokova, nećeš imati lepu stvarnost, ni iluziju lepe stvarnosti. Imaćeš stalno nešto obeshrabrujuće, k’o i ta muzika... Svako puštanje muzike na radiju je pionirski posao, ti edukuješ ljude, ti imaš odgovornost za muzičku budućnost nacije! A ne da ti je lakše...totalne bezvezarije, gomila neke muzike sa lažnim emocijama, sa sumnjivim porukama, netalentovanih autora. Plus što ti muzički urednici uopšte ne puštaju domaće grupe. Svaka grupa mora da ima tri, čet’ri stvari, mora, to je logično! Oni ih ne puštaju, oni ne znaju, i u tome je problem! Oni su otuđeni od svog posla. Njima je samo dobro kad kažu: „Ej, ja radim na radiju!“ zbog svog socijalnog položaja. To je isto kao kad bend počne da svira zbog riba, zbog afirmacije, da se zna u društvu da je on iz nekog benda, znači da mu je slab motiv. I naravno, ta muzika vene, usahne, jer nema pravi motiv...To je opet neki deal, kompozitor koji vlasniku radija kaže „Aj molim te, puštaj, a bićeš dobar u obračunu tog novca koji ja dobijem...“ Ružne stvari, koje nemaju veze... I onda se pitamo zašto nam je ovako! Ova stvarnost je odraz nađeg nemara prema našoj budućnosti, prema našoj deci, prema naraštajima koji dolaze posle nas. I onda se pitamo zašto su mladi takvi prema starijima, zašto nemaju ni malo poštovanja? Jer ih nismo vaspitavali... na muzičnom, na etičkom, moralnom i bilo kom planu... S obzirom na to koliko pripadnika baš te mlade generacije danas sve te sadržaje nalazi na internetu, više nego na bilo kom drugom mediju, kakva mislite da je uloga interneta na muzičku scenu i kod nas i u svetu?- Čoveku je data volja, sad, da li će on to da iskoristi na svoje dobro ili na svoju propast, to je na njemu! Ne može niko da mu kaže: „Ej, radi to, radi ovo!“ Ali zato postoji ta edukacija. Kao edukacija protiv upotrebe narkotika, protiv kocke, alkoholizma... postoje mediji. Ta televizija je veliki vaspitač! Može da bude veliki vaspitač, kao što je i veliki „nevaspitač“ mladih naraštaja, koji posle, naravno, imaju svoju decu, i onda toj deci ne znaju ništa da prenesu, jer nemaju šta, jer su prazni ljudi. Još uvek ima ljudi koji se interesuju za sebe, kao individue, u ovom svetu, u ovoj gomili, u ovoj masi....uvek ima. Ali, ja znam po sebi, ta borba zna da obeshrabruje. Borba! Napor koji je otpor prema potpunom nerazumevanju, prema nekim frazama, stereotipima koji ne služe ničemu. To je gomila gluposti kojima ti pune glavu, ubijaju te u pojam, vezuju ti misli u čvor, da bi mogli tobom da vladaju! Ako ništa ne znaš, pa ništa ti i ne treba! Brejkersi su uvek bili bend koji je imao šta da kaže i prenese. Da li vam je padalo napamet da uradite biografiju, i da na taj način prenesete svoje poruke?- Pomogao bi tom ko bi to hteo da uradi, samo tu treba neki svestan čovek koji zna o čemu se radi, da uđe u tu „matematiku“. Nemam ništa protiv, može da uradi razgovore sa ljudima, da dobije smernice, instrukcije i sve, ali, znaš kako, čovek uvek hoće da se predstavi boljim no što jeste......te vam treba vam neko ko će proučiti i ono što je bilo iza svega toga?- Pa na primer... ko može da nasluti, ko zna. Jer, svaki čovek fura neku sliku po kojoj bi da ga prepoznaju i znaju. Ali to je tako. Ovo je, što bi se reklo, „hleb sa sedam kora“, ali bar radiš posao koji voliš, pa svaka žrtva nije uzaludna. Posle svake žrtve dolazi neka pohvala, dolazi saznanje da si uradio nešto, da to ima kvalitet, da to živi kod nekog, da je nekome pomoglo, da je nekog utešilo. Muzika je lek!Nakon 30 godina rada sa Brejkersima, šta je najbolj strana onoga što ste s njima doživeli, a šta bi ste „zaobišli“, promenili, kad biste mogli? - Znaš šta, što bi mogao da uradim, nije za javnost! Drago mi je što me taj dar vodio i vodi, što mi je napravio put, osvetlio moj život u sveopštem mraku. Što mi je dao snagu da živim ZA muziku i živim OD muzike. Znači, hvala...ali kad bih se rodio ponovo, nikada ovo ne bih radio, jer sam to već radio, ovo je kao „nemoguća misija“. Sve vreme apeluješ na svest u totalnoj nesvesti, apeluješ na svetlo u totalnom mraku, apeluješ za neku istinu u totalnoj laži, gde su ljudi navikli tako da žive. Nije to samo kod nas, to je u bilo kojem društvu, ali postoje društva koja su uređenija, uređeniji su odnosi, stavljeni su na malo viši nivo. Ja dan danas nailazim na odnos prema meni, prema grupi u kojoj sam, kao odnos prema nekoj, ono, kuravi sa Ibarske magistrale, koja peva u nekoj kafani nekoj stoki pijanoj i bahatoj. Još uvek mogu da naiđem na taj odnos, jer se stvari vraćaju unazad. Što je više bede i siromaštva, ljudi se lošije ponašaju. Znaš šta će on da kaže: „Šta Brejkersi, ko su, bre ti?“ Ono: „Ja te platim, a ti radi šta ja mislim da treba!“ a mi smo protiv svega toga, sloboda ili ništa! Mi sve manje i manje snage imamo, a naraštaji ovih beskrupuloznih su sve snažniji i snažniji i sve ih više i više ima! On ne gleda u tebi čoveka, nekog borca za suštinu koju neće samo da zadržava za sebe nego će tebi da preda, nego kao pukog zabavljača, nekakvu robu na koju će da proda neko piće ili uštedi na tvom predstavljanju. Ali zato još uvek ima dobrih ljudi, koji mogu da te ozare i da ti uliju nadu. Kao i ta gomila publike koja zna lepo da se ponaša, koja nije imuna na apele da ne dolaze pijani i drogirani, da se lepo ponašaju. A onda, opet, se pojavi jedan koji može da sjebe sve. To poštovanje...taj jedan čovek, suštinski kvalitetan, je jači od mase, od količine svega toga.Pre dve godine je izašao live album „Krš i lom“, radite li nešto novo?- Mi spremamo novu ploču, imamo tu par nekih stvari. Ne znam da li ćemo da ih prezentujemo na tom koncertu 3.marta, jer nam je malo zahtevan repertoar. Čistimo, izbacujemo stvari, pa onda bude „Zašto ovo? Moglo bi ovo...“ Videćemo da li ćemo da prezentujemo jednu, dve nove pesme. Inače, dobre su stvari, britke, jasne i glasne! Kad očekujete da će album biti gotov?-Pa ove godine... ne znam, izbacićemo po singl, po dve, tri pesme, i to je to. Biće i download-a?-Normalno! Ako je već takva situacija, nek se služe ljudi! Neka se služe, neka se s našom muzikom druže... Neka samo shvate poruku, na koji god način to došlo do njih?-Ma da, ma daa... Ta muzika, i ta pesma, ti je ne zadržavaš za sebe, ona ide, živi svoj život. Ti je napišeš, pa je pustiš u svet.
