Izvor: BalkanRock.com, 16.Okt.2017, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Battleme – Cult Psychotica (2017)
Battleme (Ostin, Teksas, SAD) je počeo svoju karijeru kao stage name i projekat bend bivšeg frontmena benda Lions, Matta Drenika, a kasnije se razvio u mnogo više.
Publici je postao poznat po izvođenju numera za potrebe serije Sons of Anarchy. Kao vatreni fan iste, ne mogu da ne pomenem međusoban uticaj SoA i Battlemea. Maestralno odrađen cover pesme Hey Hey, My My Neila Younga, i predivna autorska Burn this Town, (i još par covera u saradnji >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << sa ostalim muzičarima koji su učestvovali u izradi sountracka) savršeno su oslikali težinu i dramu koje se provlače kroz čitavu seriju, a Battleme lansirali u popularnost.
Cult Psychotica je novo full lenght izdanje, izbačeno 6. oktobra. Na prvo slušanje zvuči kao polučasovna rok žurka. Nema melanholičnog i mračnog zvuka na koji smo navikli slušajući prethodne albume. Ovo izdanje ima veliku podlogu u blues muzici što se provlači kroz čitav album, i savršeno mu pristaje. Veseo, energičan, a na momente i besan, Cult Psychotica ne ostavlja ravnodušnim.
Album otvara numera No Truth, zaista savršena za uvod. Album se sluša ceo u jednom dahu, numere se slažu glatko jedna na drugu, kao poglavlja knjige. One provociraju (Wanna Go Home, Bitch Blues) podižu raspoloženje, teraju te da mrdaš nogom, klimaš glavom, đuskaš kako umeš i znaš. To je generalno i trejdmark live nastupa Battlemea, nema stajanja u mestu, nemoguće je uz ovakav zvuk i energiju. Domaća publika već je imala priliku da doživi Battleme eksploziju energije, a sada će opet, kroz seriju svirki u zemlji i regionu, koje promovišu upravo ovo izdanje.
Ritam sekcija je savršena, zavijanje gitare ludački dobro (Testament), vokal balansira između sanjivog i nerealnog , sirovog i „masnog“. Zaprljanost i zavodljivost zvuka perfektno su dozirane.
Tekstovi su, na moje lično iznenađenje, dosta politički potkovani, što za nijansu umanjuje moje oduševljenje albumom. Čitav album nastao je u periodu skorašnjih političkih prelamanja u SAD-u, pa Cult Psychotica sadrži svojevrsni, ne toliko direktan, bunt koji se provlači kroz tekstove u vidu metafora. Pored politički obojenih tekstova, ima i onih šaljivih, i na momente seksi, kao za numeru Wanna Go Home. Svakako, opšti utisak je da čitav album flertuje sa publikom, od svog početka do kraja.
Slušajući album over and over again, ne mogu a da ne stvorim u glavi pokretnu sliku toplog sunčanog dana, vožnje u oldtajmeru sa otvorenim krovom, topao vetar u kosi, a ispred – ništa sem autoputa i horizonta, bez okretanja nazad ni zaustavljanja.
Tako da, Battleme, nemojte da stajete, ovo je prokleto dobro.
Lista pesama:
.jpg)
