Izvor: BalkanRock.com, 16.Jul.2016, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Audio-vizuelni performans Žena u Elektropioniru
Žen / foto: Nemanja Đorđević
Pre skoro dve godine, srpska prestonica je ugostila hrvatski bend Žen u MKC Kombinatu i jedan od komentara koji se sinoć mogao čuti, na njihovom koncertu u beogradskom klubu Elektropioniru, jeste kako je ovaj potpuno ženski kvartet izuzetno napredovao od poslednje posete. Iako ne znam kakav je bend bio pre dve godine, slobodno mogu sada da tvrdim, da je u pitanju jedan od sigurno najzanimljivijih i najoriginalnijih bendova u regionu, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << u proteklo vreme dobija potpuno zasluženu pažnju.
Naime, nazvati ovaj četvoročlani sastav tek “bendom”, bilo bi pomalo nepravedno, s obzirom na to da je u pitanju kvalitetan i pažljivo osmišljen umetnički koncept, uz čiji bi se pristup radu i samopromociji mogli priložiti isti atributi. Reč je o, kako one same sebe pravedno karakterišu, projektu “koji se poigrava rodnim stereotipima, preskače i spaja granice audio-vizuelne umetnosti”. Predvođen Evom Badanjak, Žen je objavio do sada dva albuma, “I onda je sve počelo” i “Jantar”, čije smo većine bili u prilici da čujemo sinoć.
Ono što je vrlo zanimljivo, jeste što sebe deklarišu kao feministkinje, međutim njihova ideologija kako to u modernoj eri često biva, nije nešto površno i neukusno, čak naprotiv – ona je pažljivo i ukusno integrisana u pesme, u Evine androgine tekstove koje vodi dvopolna, odnosno, bespolna, naracija, međutim ne čini njene okosnice, već samo deo celokupnog umetničkog izraza. Prvi u nizu tih tekstova sinoć, koji prate odmereni udarci, precizni dinamički kontrasti i prelepi gitarski akordi, jeste tekst pesme “Išao sam negdje, bila sam svugdje” koja je na sjajan način otvorila koncert. Na nju se nadovezala možda najsirovija i najdirektnija pesma koja sumira suštinu ovog benda u pet i po minuta trajanja, “Ja ću biti bor“, s jedinstvenim i mudrim stihom kojim bi svi mladi ljudi trebalo da se vode, “Ja neću biti rob kalupima iz kojih nisam otisnuta“.
Dalje su se nizale pesme sa oba izdanja od kojih su se najviše izdvojile psihodelična “Slava Raškaj“, instrumentalna i vrlo zabavna “Igra protona, elektrona i neutrona“, minimalistična i energična “Voda je more“, festival samoglasnika “Slavenska bajka” i mnoge druge. Zvuk koji bend realizuje uživo je zaista zapanjujuć, mahom zahvaljujući Evinom diverznom stilu sviranju gitare koja čas ima čiste i milozvučne deonice, čas vrlo distorzirane i nekontrolisane, bučne izlive, a gotovo uvek se davi u moru reverberacije, o koje se reflektuju psihodelične, apstraktne i fragmentarne vizualizacije Tanje Minarik, koja je sinoć ostala pomalo skrivena iza desnog zvučnika od razglasa. Nepravedno, s obzirom na to da je njena uloga neočekivano važna i presudna u ovom bendu. Sara Ercegović i Ivona Ivković grade sjajan temelj za sve pomenute ukrase, kombinujući, kao i Eva, različite pristupe sviranju, iz kojih sija uticaj najrazličitijih muzičkih žanrova. Zanimljivo je kako i Eva, i Sara i Ivona imaju po jedan sint i često se u uigranom rasporedu prebacuju sa glavnog instrumenta na njega, kreirajući vrlo šarenolike i zanimljive zvučne slojeve i efekte, što daje njihovom zvuku jedinstvenu dimenziju. Žen su sinoć neprekidno, uigrano i raspoloženo išle putem satkanim od emocija i energije, što je publika i te kako umela da ceni, ne čekajući da se mikrofonije i gitarski loopovi na krajevima pesama stišaju do nepostojanja, već zadovoljno aplaudirajući u toku njih.
Međutim, događaj nije prošao savršeno, zbog aspekta koji nisu ispunili očekivanja, a koji su bili mimo mogućnosti i obaveza benda, a to je pre svega zvuk u klubu Elektropionira. Čini se da sa kombinacijom tamošnjeg razglasa i prostora, zvuk mora biti vrlo glasan kako se ne bi udavio u odjecima prostora (kako se recimo pokazalo na Velikom Preziru nedavno), međutim on je sinoć nekako bio i glasan i nerazgovetan i to je malo kvarilo celokupan utisak.
Srećom, bend je bio na visini zadatka i bez obzira na tonske poteškoće, odsvirao izuzetan koncert i opravdao svoju reputaciju koju marljivo i pažljivo gradi proteklih sedam godina. Jako je lepo što je klub sinoć bio pun i što su ljudi različitih uzrasta došli da isprate i podrže rad i umetnost jedinstvenog benda kakav je Žen – čini se da će biti još više ljudi na njihovom sledećem nastupu u Beogradu, jer njihova baza fanova i poštovalaca se širi, iz godine u godinu.
GALERIJA FOTOGRAFIJA
.jpg)
