Izvor: BalkanRock.com, 30.Mar.2018, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anna von Hausswolff – Dead Magic (2018)
Prvi susret sa muzikom švedske multiinstrumentalistkinje i kompozitorke Anne von Hausswolff imao sam na prošlogodišnjem Resonate festivalu u Beogradu. Nepripremljen, upoznat sa svega dve do tri pesme iz njene karijere, tokom, a i nakon nastupa, ostao sam zatečen. Verujem da nisam jedini, jer je većina ljudi te večeri došla da čuje Leeja Ranaldoa koji je, priznajem ovo teška srca, na kraju ostao u njenoj senci. Sada, skoro godinu dana kasnije, svojim četvrtim albumom prikazala nam >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << je sav svoj raskošni talenat u punom sjaju. Iako su njeni prethodni albumi, pre svega „The Miraculous“ iz 2015. godine, pokupili pozitivne kritike etablirajući je kao jednu od interesantnijih figura na muzičkoj sceni Švedske, tek je novim izdanjem „Dead Magic“ njena karijera krenula da se razvija pravim putem.
Melanholična i mračna, Anna von Hausswolff na svojim izdanjima kroz muziku projektuje atmosferu kojom slušaoce šalje u hladne naose crkvi o čije se zidove odbija ogroman zvuk orgulja, njenog primarnog instrumenta. Na prethodnim albumima njena muzika se prevashodno oslanjala na orgulje, koje su uz vokal bile u fokusu, uz naravno blage uplive gitare, basa i bubnja. Sve to je bilo upakovano u modernu kombinaciju gotike i baroka. Za novi album poslužile su joj orgulje iz 20. veka iz Marmorkirkena u Kopenhagenu. To u velikoj meri doprinosi već jako bogatoj zvučnoj paleti kojoj su Anna i producent Randall Dunn pridali mnogo pažnje. Svaka pesma je prožeta pravom merom detalja, a sve je jako lepo zapakovano u wall of sound čime je projektovana slika odbijanja zvukova o zidove i konstantnog kruženja zvuka oko slušaoca. Ti detalji i atmosfere kojima su pesme ispunjene, kao i daleko kompletnija instrumentacija, ono su što ovaj album izdvaja od njegovih prethodnika I zbog čega se njena karijera penje stepenik iznad. Tu svakako treba napomenuti i perfektan izbor producenta za ovaj album. Randall Dunn do sada je, kao producent, sarađivao sa raznim eksperimentalnim umetnicima, uglavnom orijentisanim ka opskurnijim muzičkim formama, od kojih se izdvajaju Sunn O))), Earth i Black Mountain. Naravno, tu se mora spomenuti i njegov rad u eksperimentalnoj grupi Master Musicians of Bukkake, čiji je klavijaturista i jedan od osnivača.
“Dead Magic” se sastoji od svega pet pesama, što ga čini najkraćim u njenoj karijeri. Upakovati ovakvo izdanje u svega pet pesama nije ni malo lak zadatak. Ujedno, na albumu se nalaze i dve najduže pesme u njenoj karijeri “The Truth, The Glow, The Fall” i “Ugly and Vengeful”. Album otvara dvanaestominutna “The Truth, The Glow, The Fall” koja se tokom prve polovine dinamički razvija kroz repetativni instrumental, nalik na one koje smo mogli da čujemo na albumu “Skeleton Tree” benda Nick Cave and the Bad Seeds. Pred samu kulminaciju pesma odlazi u blago haotičnu buku koja stvara utisak slušanja pod vodom koji drži do samog kraja. Nakon nje maestralna “The Mystertious Vanishing of Electra” koja je ujedno bila i najavni singl za ovaj album. Za ovu dark folk pesmu je snimljen i spot koji na odličan način reflektuje kompletnu atmosferu ovog albuma. Zanimljivo je da je pravo ime autorke Anna Michaela Ebba Electra von Hausswolff što navodi na razmišljanje da se misteriozni nestanak Electrae odnosi na nju samu, ali to je svakako samo pretpostavka. Sledi najduža pesma na albumu, uznemirujuća i krajnje intrigantna “Ugly and Vengeful”. Podeljena na nekoliko delova, prvi put na albumu primetna je distorzirana gitara, koja u drugoj polovini pesme igra, uz vokal, glavnu ulogu. Taman kada se nakon par minuta repeticije oslonite na jednu sekvencu u ovoj pesmi iznenadi vas sledeći segmet. Time je na odličan način postignut efekat dinamičnosti trake. Ujedno, time je izbegnut najveći problem ovakvih pesama, održati pažnju slušaoca. Kako se album bliži kraju tako i pesme postaju sanjivije. “The Marble Eye” u prvi, ujedno i jedini, plan stavlja orgulje. Ovaj instrumental očigledan je omaž Mermernoj crkvi (The Marble Church) kako glasi drugi naziv za crkvu Marmorkirken u kojoj se nalaze orgulje koje su snimljene na albumu. Idealan izbor za špicu neke evropske serije koja hoda na liniji između trilera i drame. Da zaokruži ovaj album kao odličnu celinu pobrinula se poslednja stvar na albumu “Källans återuppståndelse”. Pesma nemogućeg imena za izgovoriti pruža tračak nade, momenat odmora i razrešenja svih onih mračnih i sumornih misli koje se vrte kroz “Dead Magic”.
Anna von Hausswolff sazrela je kao kompozitor i to se neminovno čuje kroz ceo album. Instrumentali, iako ne komplikovani, stoje čvrsto na svom mestu. Nema preterivanja, ni u repeticiji, ni u natrpavanju zvučnim pasažima. Takođe, bilo bi nepravedno ne spomenuti njene vokalne sposobnosti koje su i ranije dolazile do izražaju. Na nekoliko mesta na albumu Anna pokazuje do koje mere je ovladala upotrebom vokala kao još jednog instrumenta kojim se služi. Kroz sva dosadašnja izdanja Anna von Hausswolff pokazivala je napredak ali je nesumnjivo da će joj tek “Dead Magic” poslužiti kao odskočna daska za dalju karijeru.
Spisak pesama:
.jpg)
