Izvor: Objava, 24.Jan.2020, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ФАРИНЕЛИ

Италијански кастрато певач Фаринели заменио је пет имена једним, стао на даске које живот значе и фасцинантно високим гласом, за седам или осам тонова изнад гласова других певача свог доба, изборио се за титулу једног од најбољих певача које историја памти.

Карло Марија Микеланђело Никола Броски родио се 24. јануара 1705. године у музичкој породици у Андрији, у тадашњој Краљевини Напуљ.

Његов отац Салваторе био је композитор, а и он и Карлова мајка припадали су нижим племићким породицама, па су били добростојећи.

Од малих ногу Карлов певачки таленат је био примећен и зато је 1712. године почео да учи певање код најпознатијег напуљског маестра Николе Порпора, композитора који је радио са познатим кастратима попут Ђузепеа Апјанија, Феличеа Салимбенија и Кафарелија.

Дечак је имао 12 година када му је отац преминуо.

Губитак финансијске сигурности натерао је породицу на екстреман потез. Одлучили су да Карла кастрирају, знајући да ће тако спречити мутирање и очувати његов дечачки сопран, те да је то својеврстан пасош ка богатству.

Уз рад са Порпором, Карлово певање је брзо напредовало, па је дебитовао на оперској сцени у својој петнаестој години.

Својим сценским именом Карло Броски је желео да ода почаст двојици браће Фарина, богатим напуљским адвокатима који су били његови мецене. Тако је млади надарени Карло постао величанствени Фаринели.

Ужасну операцију су најчешће извршавали сеоски бербери и то без анестетика, а дечаци би били дрогирани опијумом и купани у млеку. Они кастрати који би преживели ову варварску праксу зарад уметности, били су високи, ћосави и склони гојазности и нису имали Адамову јабучицу.

Било је то доба кастрата, те Фаринели није био једини овакав глас. Његови савременици били су Кафарели, Карестини, Ђизијело, Сенесино... Кафарели је чак био гласовно највештији, али Фаринелију су се ипак много више дивили. Савременици су били одушевљени његовом скромношћу, интелигенцијом и посвећеношћу послу. Поштовао је своје колеге и композиторе и гајио је доживотна пријатељства са њима.

Унаточ звучном уметничком имену, сународници су га звали "il rаgаzzо" - дечак. Имао је свега 17 година када је први пут запевао у Риму и то главну женску улогу. Две године касније певао је у Бечу, па у Венецији, Напуљу, Лондону... Најчешће је изводио музику свог брата Рикарда Броскија. После три године проведене у Великој Британији, отишао је у Француску у којој је певао пред Лујем XV.

У знак дивљења изванредном таленту овог певача, краљ га је даровао портретом израђеним од дијаманата, као и са 500 златника са ликом Луја XIII.

Фаринели се 1737. године повукао са јавне сцене и потом отишао јужније, у Шпанију, и то на позив краљице Елизабете Фарнезе, која је веровала да ће глас овог кастрата излечити тешку депресију њеног супруга краља Филипа V. Фаринели је намеравао да проведе у Шпанији свега неколико месеци, али је остао чак 22 године! Чувши га, Филип V је био толико импресиониран да је наручио да му Италијан пева четири арије сваке ноћи, до краја живота.

И након смрти краља Филипа, када је на престо дошао његов син Фердинанд VI, оперски певач је уживао у својеврсним повластицама. Како су и нови краљ и његова супруга Барбара били музички фанатици неретко су ноћи у двору проводили тако што је Фаринели певао са краљицом, а краљ Фердинанд би их пратио на чембалу. Фердинанд је Фаринелију доделио титулу принца и велику пензију.

Фаринели се 1759. године повукао у Болоњу, где је живео до смрти. У раскошне посете у његову вилу долазиле су му славне личности, међу којима су били Јосиф II и Волфганг Амадеус Моцарт. Умро је 15. јула 1782. године.