Izvor: Objava, 14.Dec.2019, 14:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КАРЛ ФИЛИП ЕМАНУЕЛ БАХ

Композитор Карл Филип Емануел Бах рођен је 8. марта 1714. у Вајмару. Други је син Јохана Себастијана Баха. Похађао је Школу св. Томе у Лајпцигу и неколико година студирао право и филозофију. Године 1738. је постао чембалиста на двору пруског престолонаследника Фридриха, који га је, кад је постао краљ (1740), задржао као чембалисту у својој капели, поред Грауна и браће Бенда. Бројна вокална и инструментална дела (углавном за инструменте с диркама) потичу из времена кад је радио при пруском двору, као и познато педагошко дело: "Оглед о правом начину свирања на клавиру" (1753). Године 1767. је наследио Телемана на положају кантора у Јоханеуму и директора пет највећих хамбуршких цркава. Као и Телеман, посветио је јавним концертима велики део своје делатности у Хамбургу. Својим композицијама и концертима Карл Филип Емануел, "велики Бах", стекао је такав глас да је све до XIX века бацао у засенак свог оца, који је био познат као велики стручњак за инструменте с диркама. За своју епоху он је био модеран, па га каткада називају и "првим романтичарем"; у неким његовим адађима се већ наслућује дубина једног Бетовена. Кроз његово дело се указује и непосредни претходник Хајдна: кантата за сопран "Пролеће" је служила као узор за "Годишња доба". Оставио је два ораторијума, пасије, црквену музику ("Маgnificаt", псалме, кантате, мотете), симфоније, концерте за разне инструменте (поглавито за клавир), дела камерне музике и велики број песама. Умро је 14. децембра 1788. у Хамбургу.