Izvor: Objava, 18.Nov.2019, 14:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КАРЛ МАРИЈА ФОН ВЕБЕР

Немачки композитор и диригент Карл Марија фон Вебер је водећи пионир романтичарског и националног покрета у музици. Данас је највише познат по својој изразито романтичарској опери "Чаробни стрелац", врцавим комадом за клавир "Позив на игру" који је за оркестрацију приредио Берлиоз, композицијом за клавир и оркестар "Коnzеrtstück" и брилијантним радовима писаним за кларинет.

Рођен је 18. новембра 1786. године у Ојтину у северној Немачкој, у породици музичара. Његов отац био је позоришни импресарио и певач. Прве часове музике је добио у Салцбургу као дете. Подучавао га је Михаел, брат Јозефа Хајдна, и већ са 14 година је написао своју прву оперу. Своје образовање је завршио у Бечу. Провео је готово десет година радећи по различитим дворовима и градским позориштима по Немачкој (за које је време написао многе инструменталне комаде) пре него што је постављен за капелмајстора Народног позоришта у Прагу 1813. године.

На Божић 1816. године Вебер је позван на престижно место на Дрезденском двору, да би тамо, поред италијанске, организовао и водио немачку оперу. Када је, после неколико месеци, конкурисао за Берлин, у Дрездену му је понуђено да доживотно остане на своме месту. Годину дана потом оженио се певачицом Каролином Брант. Током рада у Дрездену требало је да се избори са захтевима унаточ нетрпељивости краљевског капелмајстора (Италијана), исто као и са раним знаковима туберкулозе. Унаточ свему, успео је да истраје и да изгради своју оперску групу са новокомпонованом немачком опером Dеr Frеischütz ("Чаробни стрелац").

Премијера "Чаробног стрелца", у Берлину 18. јуна 1821. године доживела је нечувен успех. Упоређујући је са операма које су се до тада слушале на дворовима у то време Веберова опера је била нешто сасвим ново, свежа и непосредна. Вебер се уживео у дух немачке народне песме, чији је призвук препознатљив у готово свакој тачки. Опера је базирана на немачкој народној причи о младом шумару који покушава да придобије руку вољене продавајући своју душу ђаволу. За узврат ће добити седам "чаробних кугли" којима се никако не може промашити циљана мета. Овим се Веберу пружила изванредна прилика за постављање натприродне сцене у опери "Чаробни стрелац", посебно у делу представе "Вучија долина" која је права посластица за мајсторе оперске концепције и продуценте, са музиком која продире у кичму.

Ако је Вебер већ 1814. године стекао извесно име преко својих песама на стихове Теодора Кернера, постао је, својим "Чаробним стрелцем", одједном најпопуларнији немачки композитор. Ипак, његове следеће две опере су имале мање успеха. Обе, "Еуријанта" и "Оберон" садрже сјајне индивидуалне нумере (увертира у опери "Оберон" представља најуспелије и најпопуларније ремек-дело), у којима се фантастични догађаји смењују са стварним, а херојство уступа место комичним или лирским сценама. Премијера опере "Еуријанта" је била 1823. године у Бечу, али је изведена само 20 пута.

Опера "Оберон" била је постављена од стране управе позоришта Ковент
Гарден у Лондону, где је премијера била заказана за пролеће 1826. године. Крајем 1825. Вебер је знао да умире. Иако су се његова жена и пријатељи трудили да га одговоре од пута за Лондон како би дириговао опером, Вебер је био више забринут како да обезбеди финансијску потпору за своју младу породицу инсистирајући да и они пођу на пут.

Успео је да диригује на премијери опере "Оберон" 12. априла 1826. године, прихватајући многе друге обавезе око уговарања концерата, али је врло брзо здравствено пропадао. Умро је у стану у Лондону, у улици Портланд, 5. јуна исте године. Осамнаест година касније, на подстрек Рихарда Вагнера, његови посмртни остаци су пренети у Дрезден.