Izvor: Objava, 17.Okt.2019, 10:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ФРЕДЕРИК ШОПЕН

Пољски пијаниста и композитор Фредерик Шопен је рођен 1. марта 1810. у Желазови Воли, близу Варшаве. Његов отац Никола, пореклом Француз, био је професор француског језика код грофа Скарбека у Желазови Воли. Ту се оженио Јустином Кжижановском. У том браку родило се четворо деце (три девојчице и један дечак); Фредерик је био трећи. Читава породица се настанила у Варшави, где је Никола Шопен постао професор француског језика у једној гимназији.

Фредерик Шопен је још у детињству показао изузетан музички таленат и започео је студије клавира код Војћеха Зивнија, да би затим постао ученик Јузуфа Елснера, директора Главне музичке школе. Почео је да компонује са седам година, а у осмој је давао концерте. Његове прве композиције већ откривају неке националне црте (мазурке и полонезе). Године 1830. Шопен креће за Париз пролазећи кроз Дрезден и Беч. Два концерта за клавир, у ф-молу и е-молу, написана у Варшави, откривају потпуно кристализован стил композитора. Тиме се одликује и чувена "Етида у е-молу", опус 10, инспирисана побуном Пољака против Русије у новембру 1830, "Скерцо" у х-молу, који садржи једну пољску божићну песму, као и "Прелид у д-молу" драматичан у свом изразу.

Боравком у Паризу отпочиње ново доба у Шопеновом животу. Пријатељство са највећим уметницима и интелектуалцима тог времена (Ежен Делакроа, Жорж Санд, Франц Лист) и улазак у средину пољских политичких емиграната олакшали су му прилагођавање у Француској; концерти и часови клавира обезбеђивали су му средства за живот. У времену од 1833. до 1845. компонује баладе, сонате, скерца, фантазију у ф-молу, полонезе, етиде и успаванке. Шопенов стил, дубоко пољски по својој правој природи, пада у зенит романтизма: он развија романтичку хармонију, прекида са класичном схемом сонате, обогаћује пијанистички стил и технику. Али, туберкулоза осујећује Шопена и он 17. октобра 1849. умире у Паризу.