Izvor: Objava, 13.Okt.2019, 12:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БАЛЕТ

Понекад се у позоришту приказују представе у којима, уместо глумаца или певача, на позорници наступају играчи. Уз пратњу музике, они покретом (игром) и мимиком дочаравају драмску радњу (најчешће бајку). Таква представа назива се балет. Најбољи играчи у балету су солисти, а остали играчи су чланови балетске групе. Човек који увежбава балет и одређује покрете играча јесте кореограф. Познати кореографи, у сарадњи са истакнутим музичарима и играчима, створили су балетска дела изванредне лепоте. Лепи костими играча и опрема позорнице (инсценација) повећавају уметничко задовољство гледалаца.

Зачеци савременог балета јављају се у Италији у XV веку, одакле средином XVI века прелази у Француску. Тамо је у XVII веку усавршен, а одатле се проширио и у друге земље. Као што је било и с драмом, у прво време су се и у балету појављивали мушкарци и у женским улогама. У XX веку нарочито су се истакли руски уметници - играчи Лифар и Њижински, балерине Павлова, Карсавина и Плисецка, кореографи Фокин и Дјагиљев - и америчка балерина Данкан.

Балетски играчи и играчице стичу потребну стручну спрему у балетским школама.

На музику старих мајстора изводи се класични балет. Ту су сви покрети и фигуре унапред утврђени, па захтевају од играча много вежбе и вештине. Игра се на врховима прстију, па зато балетски играчи носе нарочиту балетску обућу која им помаже да правилно изводе све кораке.

Свако време ствара своју уметност. Тако се почетком XX века, поред класичног балета, чије је неговање настављено и даље, развио модерни балет. Он тражи слободније и богатије покрете тела, који могу да изразе много мисли, осећања и тежњи савременог човека и његовог живота.

Многи чувени композитори писали су балетску музику: од Француза Делиб ("Копелија"), Дебиси ("Играчке") и други, од Руса Чајковски ("Лабудово језеро", "Успавана лепотица", "Шчелкуншчик"), Римски-Корсаков ("Шехерезада"), Балакирјев ("Тамара"), Бородин ("Половецке игре"), Прокофјев ("Ромео и Јулија", "Камени цвет"), Американац руског порекла Стравински ("Петрушка", "Жар-птица"), Мађар Барток ("Чудесни мандарин"), Енглез Бритн ("Снови") и др. Од Срба треба поменути Христића ("Охридска легенда").

Балетске тачке налазе се и у неким операма.