Izvor: Objava, 13.Nov.2018, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЂОАКИНО РОСИНИ

Живот италијанског композитора опера Ђоакина Росинија био је живописан и разметљив колико и његова музика. Родио се у Пезару 29. фебруара 1792. Његов отац био је надзорник кланица и градски трубач, а мајка уважена оперска певачица. Образовање малог Ђоакина поверено је прво месару, затим ковачу до дана када је показао изузетну музичку надареност компонујући са четрнаест година, самоук, оперу: "Деметријус и Полибијус".

Са четрнаест година улази у Болоњску музичку гимназију, у класу композиције код Матеија, који га је научио да воли Хајднове и Моцартове квартете и прозвао га "il Теdеschinо" (мали Немац) због одушевљења које је показивао за ову музику. Нестрпљив да зарађује за живот, Росини је скратио своје студије, и 1810. у Венецији у позоришту дебитовао је опером буфом "Свадбени уговор". Постиже успех и од тада неуморно ради, непрестано компонујући свуда: у кревету, на столу у крчми, на радном столу. Тако је, за време од тринаест година, написао више од тридесет опера, међу којима "Танкред", "Италијанка у Алжиру", "Елизабета, енглеска краљица" (1815), којом је тријумфовао захваљујући увертири, а коју је Росини преузео из једног претходног дела, "Аурелијан у Палмири" (1814), и коју ће поново користити 1816. за "Севиљског берберина" (то показује колико су мало за њега представљали историјски и географски проблеми), "Отело" (1816), "Пепељуга", "Мојсије у Египту" (1818), "Семирамида" (1823) итд.

Росини је 1823. именован за директора Италијанског позоришта у Паризу. Настанивши се у француској престоници, ту је извео "Путовање у Ремс" (пригодно дело за крунисање Карла X, које је, као прерађено, постало запажени "Гроф Ори"), "Опсаду Коринта" и, најзад, 1829, "Виљема Тела", који је доживео огроман успех.

Компоновавши "Севиљског берберина" за тринаест дана, Росини је више од три месеца радио на "Виљему Телу". После тријумфа, плашећи се неуспеха, он је престао да пише за позориште. Имао је тада тридесет седам година: остало му је, дакле, још тридесет девет година живота, све до 1868, године његове смрти која га је задесила 13. новембра у Паризу. Током те дуге повучености он је компоновао само спектакуларни "Стабат Матер", једну "Малу мису", неколико песама и дивне серије салонских дела које је назвао "грехови моје младости".