Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Okt.2011, 20:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbornik o jugoslovensko-sovjetskim odnosima 1945-1956.
BEOGRAD -
U Arhivu Jugoslavije održana je prva zvanična promocija izuzetno važne knjige u kojoj je sakupljena arhivska građa o najburnijim i najdramatičnijim godina u jugoslovensko-sovjetskim odnosima 1945-1956. koju su zajednički objavila ministarstva spoljnih poslova Srbije i Rusije.
Zbornik u kome je na 1006 strana predočeno 377 dokumenata od kojih je 200 iz ruskih arhiva, započinje Sporazumom o jugoslovensko-sovjetskoj saradnji potpisanim u Beogradu 11. aprila 1945. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i završava se Titovom posetom Moskvi 1956, a tu je i građa koja se odnosi na sukob u vreme Informbiroa.
Značaj zbornika prepoznale su obe države pa su prvi govornici bili u ime domaćina državni sekretar MSP Srbije Ivan Mrkić i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin.
Konuzin je izrazio zadovoljstvo što je rad na prikupljanju, razmeni i sistematizaciji dokumenata podignut na nivo "državnog značaja u višestranoj saradnji dve zemlje" i dodao da arhivska građa pruža priliku da se dobije realna slika istorijskih procesa, da se "čuju" glasovi Staljina i Tita, vide političke kuhinje koje su uticale na bilateralne i međunarodne odnose, jer kroz njih "diše sama istorija".
Ambasador se osvrnuo i na aktuelna događanja na relaciji Beograd-Moskva i ocenio da je došlo " vreme ponovne izgradnje srpsko-ruskih odnosa", istakavši da je "važno jačati njihovu viševekovnu bazu, učvršćivati je novim neuništivim blokovima jedinstva sudbina".
Posebno je podvukao da je potrebno nastaviti rad na jačanju kulturnih veza i u tom kontekstu naveo niz zajedničkih akcija na obeležavanju značajnih datuma.
Državni sekretar Mirkić je ocenio da "srpski i ruski narod imaju viševekovne tradicionalno prijateljske i razvijene odnose, zasnovane na bogatoj saradnji, jezičkoj, duhovnoj, kulturnoj bliskosti, uzajamnom razumevanju i podršci".
Prema njegovim rečima, "savremene odnose odlikuje strateško partnerstvo, što potvrđuje i dinamika susreta na visokom i najvišem nivou" i to je argumentovao kraćim pregledom međudržavnih susreta tokom protekle godine.
Govoreći o zajedničkom Zborniku, Mrkić je konstatovao da je njegov "naučni i društveni doprinos izuzetan, s obzirom da neki od objavljenih dokumenata prvi put izlaze u javnost".
On smatra da je projekat višestruko značajan za stručnu i širu javnost, a pre svega za istorijsku nauku, jer neposredno upoznavanje sa događajima iz prošlosti pomaže lakšem razumevanju nekih aktuelnih pojava.
O Zborniku su iz stručnog ugla govorili rukovodioci projekta direktor Istorijsko-dokumentarnog departmana MIP Rusije Konstantin K. Provalov i profesor Ljubodrag Dimić sa beogradskog Filozofskog fakulteta.
Obojica su insistirala da je ekipama koje su radile Zbornik prevashodno bilo važno da služe struci, držeći se naučnih kriterijuma i poštujući objektivnost .
Cilj im je bio da obezbede da se vidi istina, jer postojeće knjige o tom periodu su opterećene ideološkim, političkim i državnim faktorima i pisane su po klišeima i šablonima.
Oni su najavili da se saradnja nastavlja i da će biti još knjiga o jugoslovensko- sovjetskim odnosima.
Prema oceni priređivača, Zbornik može da prođe test autentičnosti jer ništa nije izbrisano niti izmenjeno, iako je bilo dugotrajnih diskusija oko interpretiranja nekih dokumenata dok se nije stiglo do konsenzusa.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
