Izvor: Vostok.rs, 26.Nov.2012, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Rusi uče srpski?
26.11.2012. - Kako izgleda uobičajena slagalica crnogorskog primorja, romanitičnih osećanja i srpskih pesama koja mlade stanovnike Rusije navodi da nauče srpski jezik i na kraju posete Beograd?
Na fotografiji: Rezultat učenja srpskog: Rusi gledaju „Mataronce“ bez prevoda u Centru za strane jezike „Razgovor“. Fotografija: razgovors.ru.
Grafikon: Razlozi za učenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << srpskog jezika
Poslednjih godina je na tržištu obrazovanja u ruskoj prestonici poraslo interesovanje za učenje srpskog jezika. Stotine ruskih građana pohađa kurseve i škole jezika ne bi li savladalo ovaj slovenski jezik, koji još uvek za mnoge predstavlja nešto vrlo egzotično i neobično. U Moskvi možete birati između desetak kurseva, a slična situacija je i u Sankt Peterburgu. Prosečna cena za dvočas u grupama od 3-6 polaznika je od 800 rubalja (ili 20 evra).
Zašto ti ljudi biraju da umesto engleskog, nemačkog, francuskog, španskog ili italijanskog uče srpski jezik i za šta mogu da ga iskoriste?
1. Nekretnine u Crnoj Gori
Većina onih koji uče srpski (više od dve trećine) su vlasnici nekretnina na crnogorskom primorju (a njih, prema različitim podacima, ima na desetine hiljada) ili, pak, ruski građani koji redovno putuju na odmor u Crnu Goru, a u budućnosti bi želeli, ako prilike dozvole, i sami da postanu ponosni vlasnici neke parcele u ovim krajevima. Pripadnike ove grupe (a nju pretežno čine supruge uspešnih poslovnih ljudi, pristalice alternativnih stilova života iz srednje klase i omladina željna avantura) na učenje jezika često pokreće isti motiv: ko u ovim primorskim krajevima želi da komunicira sa okolinom i da živi bez trzavica, on kako zna i ume mora što pre da progovori na jeziku kojim govore meštani. Ispostavilo se, naime, da (1) u Crnoj Gori retko ko govori ruski, i pored toga što je lokalno stanovništvo orijentisano pretežno na turiste iz Rusije, (2) engleski jezik Crnogorci takođe često ne razumeju (Rusi rado demonstriraju svoje znanje engleskog, iako je ono u većini slučajeva prilično skromno), (3) na srpskom jeziku su napisani svi dokumenti koji su ruskim državljanima potrebni za vreme njihovog boravka u Crnoj Gori. U početku su Rusi ubeđeni da je jezik Crnogoraca samo neznatno „drugačiji ruski“, da se „sve razume“ i da „tu uopšte nema šta da se uči“, ali se u praksi brzo suočavaju sa situacijom u kojoj niti njih Crnogorci razumeju, niti oni razumeju Crnogorce.
U početku su Rusi ubeđeni da je jezik Crnogoraca samo neznatno „drugačiji ruski“, da se „sve razume“ i da „tu uopšte nema šta da se uči“, ali se u praksi brzo suočavaju sa situacijom u kojoj niti njih Crnogorci razumeju, niti oni razumeju Crnogorce.
I zato, čim se vrate u Moskvu, kreću u potragu za priručnicima srpskog jezika. Nakupuju gomilu udžbenika i priručnika, a onda shvate da im je za učenje jezika ipak potreban živi učitelj, pa počinju da traže kurseve „crnogorskog“ (u Moskvi postoji tečaj „Jugović“ sumnjivog kvaliteta, koji vam nudi da naučite upravo taj novonazvani „jezik“) ili srpskog, u zavisnosti od toga kako njihovi crnogorski poznanici nazivaju svoj jezik. Kvalitetnije škole jezika nude naravno jedino kurseve srpskog, mada ljubitelji Crne Gore pri upisu često traže da uče isključivo ijekavski izgovor i latinično pismo, jer je „u Crnoj Gori sve na latinici“. Takve polaznike obično slabo zanimaju istorija i kultura Crne Gore i čitavog regiona, i oni malo šta znaju o razlikama između naroda i zemalja bivše Jugoslavije. Tako, na primer, na pitanje „Šta je to Republika Srpska?“ praktično niko od njih ne može tačno da odgovori, a jedno od najčešćih pitanja koje sami polaznici postavljaju već na prvom času glasi: „Možete li da mi objasnite ko je s kim tamo (u bivšoj Jugoslaviji) ratovao i zbog čega?“. Za ove dame i gospodu teško da išta znače imena srpskih i crnogorskih političara ili predstavnika kulturnog života, ali zato mnogi od njih dosta dobro poznaju crnogorska letovališta, i čak su posetili Cetinje ili Ostrog i otkrili da su Crnogorci takođe pravoslavni.
2. Ljubav
Drugu veliku grupu onih koji uče srpski jezik čine devojke zaljubljene u Srbe ili Crnogorce (preko 20% od ukupnog broja). One srpski uče zato što žele da sa voljenim čovekom i članovima njegove porodice govore na njihovom maternjem jeziku. Ruske devojke imaju priliku da upoznaju srpske mladiće na već pomenutim putovanjima u Crnu Goru, ali i u moskovskim noćnim klubovima, na fakultetima ili u nekim drugim situacijama.
Istraživanja pokazuju da čak i ako se prekine veza koja je devojku podstakla na učenje srpskog, ona često ima želju da se i ubuduće viđa upravo sa Srbima.Fotografija: razgovors.ru.
O nepoznatoj zemlji ove devojke obično znaju samo ono što im je preneo njihov izabranik, i što odražava njegove stavove i saznanja. Mnoge od njih smatraju da Srbi veoma vole svoju zemlju, jezik, pravoslavlje i porodicu, da imaju mnogo čistiji i jednostavniji pogled na život, da su u udvaranju aktivniji i romantičniji od „razmaženih“ ruskih muškaraca. Pa čak i ako se prekine veza koja je devojku podstakla na učenje jezika, ona često ima želju da se i ubuduće viđa upravo sa Srbima.
3. Nešto iz Srbije
Najzad, poslednju veću grupu među polaznicima kurseva srpskog jezika čine mladi ljubitelji nečega što dolazi iz Srbije (njih 10 % od ukupnog broja). Istraživanja pokazuju da je to najčešće muzika Gorana Bregovića (što nije nikakvo čudo, jer on redovno nastupa u Moskvi), pesme na srpskom jeziku sa Evrovizije, film „Crna mačka, beli mačor“ (ljubitelji filma najčešće i ne znaju da u njemu nema mnogo srpskog jezika), neki srpski fudbaler ili klub (u Rusiji igra veliki broj srpskih fudbalera, a navijači CSKA i Spartaka već duže vreme održavaju prijateljske veze sa kolegama iz Partizana i Crvene Zvezde), a ponekad i neki od srpskih političara, najčešće nacionalne orijentacije.
Rezultat: Beograd
Predavači na kursevima srpskog jezika, od kojih je većina tek nedavno diplomirala na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, ističu da im često polazi za rukom ne samo da polaznike nauče jezik, nego i da ih informišu o zemlji i čitavom regionu, kao i da one koji su na kurs došli uglavnom zbog Crne Gore zainteresuju za srpsku kulturu. Kada Rus u izvesnoj meri već savlada jezik i otkrije jedan sasvim novi svet, kada pogleda veliki broj dobrih filmova, čuje veliki broj lepih pesama, pročita pripovetke Moma Kapora i originalne članke iz srpskih novina, on jednog lepog dana donosi odluku da umesto u Podgoricu ili Tivat otputuje u Beograd. Već posle prvog dana, provedenog u srpskoj prestonici, on shvata da će u Beograd doći još mnogo, mnogo puta.
Vjačeslav Čarski,
Original publikacije
Izvor: Ruska reč
