Izvor: Vostok.rs, 19.Apr.2011, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita spomenika: ne treba izmišljati toplu vodu
19.04.2011. -
Povodom Međunarodnog Dana spomenika i istorijskih mesta koji se obeležava 18 aprila, prestonica Rusije tradicionalno priređuje Dan istorijskog i kulturnog nasleđa Moskve. To je svojevrsni dan otvorenih vrata, kada posetiocima postaju dostupni mnogi dvorci, rezidencije, istorijska zdanja, zatvorena za slobodni pristup u uobičajeno vreme.
Radnim danima ovi spomenici arhitekture „rade" kao ambasade, banke, firme, čak vojne organizaicje, ali jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << godišnje puštaju posetioce. Po rečima rukovodioca odeljenja za kulturno nasleđe Moskve Aleksandra Kibovskog, zainteresovanih je ove godine bilo tako mnogo da je bilo nemoguće zadovoljiti sve prijave. 4000 ljudi, čije molbe su ispunjene, to je kap u moru, žali se Kibovski.
Podsećam da kada su 1918. prestonicu preneli iz Peterburga u Moskvu, govori činovnik, najbolji uzorci arhitekture vila koje su bile nacionalizovane, predati su ambasadama. Danas ova zanimljiva zdanja čiji su autori Šehtel, Kaminski, mogu da pogledaju oni koji se zanimaju za istoriju i arhitekturu grada.
Uopšte u akcijama povodom Dana istorijskog i kulturog nasleđa Moskve, a one se održavaju ne samo 18. aprila, već i 18. maja, očekuje se preko milion učesnika. Samih objekata kulturnog nasleđa uključenih u program Dana ima 322. A u Moskvi je regiostrovano preko 6000 spomenika istirije i arhitekture. Veći deo ostaje neobuhvaćen, zato što se, nažalost, nalazi u lošem stanju. Pravde radi treba priznati da se broj restauriranih spomenika polako, ali ipak popunjava.
Investitori se za kompetentnu restauraciju teško nalaze, zato što posle velikih ulaganja oni praktično ne dobijaju povlastice od grada. Ništa dobro ne očekuju stručnjaci od popravki zakona O objektima kulturnog nasleža (spomenika istorije i kulture) naroda RF, koje predlaže Državna duma. Posebna negodovanja javnosti izazivaju one popravke koje obavezuju vlasnike zgrada, proglašenih kulturnim objektima, da u potpunosti preuzmu na sebe izdržavanje i očuvanje spomenika. Većina ruskih građana, koji su stanovnici takvih kuća, nisu u stanju to da čine. Arhitekta Vladimir Šuhov, predsednik fonda Šuhovska kula, smatra da autori popravki treba da prouče međunarodno iskustvo, a ne da pronalaze toplu vodu.
U centru Helsinkija postoji čitav kvartal drvenih kuća, kaže arhitekta. To je kraj 19. veka i nije nešto posebno: obložene daskama, takvih kuća je u Rusiji mnogo. U Helsinkiju ne samo da je prestižno živeti u tim kućama, već je i ekonomski isplativo, zato što postoji saradnja gradskih vlasti i stanovnika. Stanovnici treba da obezbede vreme za ekskuzije, i grad preuzima na sebe kapitalni remont infrastrukture i slično. Mehanizmi sradnje već postoje, i ne treba ništa novo otkrivati. Na primer, čitav Rim predstavlja nekakav muzej pod otvorenim nebom, pri čemu psotoje u starom gradskom delu tkve kuće u kojima ne samo fasade, već i interijere ne možete da menjate. Pri tome ne bih rekao da u zgradama u centru Rima žive samo bogati ljudi, primećuje arhitekta Vladimir Šuhov.
Tako da na Dan istorijskog i kulturnog nasleđa Moskve, dok uživate u istaknutim spomenicima ruske prestonice, ne treba da zaboravljate ni na probleme očuvanja ovih vrednih objekata.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
