Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Sep.2011, 10:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zamena uloga - BRIKS u borbi protiv krize

BRAZILIJA, PEKING, MOSKVA -

Brazil je spreman da učestvuje u bilo kakvom međunarodnom planu za otklanjanje svetske finansijske krize, izjavila je predsednica Brazila Dilma Rusef.

Ističući da bi takva pomoć mogla da bude pružena posredstvom Međunarodnog monetarnog fonda, ona je juče upozorila da "problem u svetu ne predstavlja nedostatak novca, već pomanjkanje političke odluke da se investira".

BRIKS >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ukazuje pomoć evrozoni

Brazil je, kako je rekla Rusef, "uvek spreman da učestvuje u bilo kakvim međunarodnim naporima", prenela je agencija AFP.

Ova njena izjava usledila je dan nakon što je brazilski ministar finansija Gvido Mantega izjavio da članice grupe zemalja s ekonomijama u naglom usponu BRIKS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika - razmatraju mogućnost ukazivanja pomoći evrozoni u rešavanju njenih problema s dugom.

Mantega je najavio da će lideri zemalja BRIKS, u okviru godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke, sledeće sedmice u Vašingtonu razgovarati o mogućnosti pomoći Evropskoj uniji, što bi predstavljalo zamenu ranijih uloga.

Predsednica Rusef, koja je po struci ekonomista, ukazala je da je "nemoguće da Brazil zapadne u istu vrstu krize kao SAD i evrozona", uprkos tome što će brazilski ekonomski rast ove godine verovatno biti prepolovljen u odnosu na prošlogodišnju ekspanziju od 7,5 odsto.

Njena zemlja, kako je rekla, "poseduje sve instrumente koji su neophodni da bi se minimizirao uticaj takve krize.

Kina: Evropa prvo da "sredi situaciju u vlastitom dvorištu"

Kineski premijer Ven Đibao je takođe poručio da su članice BRIK (Brazil, Rusija, Kina i Indija) spremne da pomognu, ali pod uslovom da Evropa, pre toga, "sredi situaciju u vlastitom dvorištu".

Ven je već potvrdio spremnost vlasti u Pekingu da "pruže ruku pomoći" zemljama koje su najteže pogođene dužničkom krizom, tako što bi otkupile njihove obveznice i druge hartije od vrednosti.

Istovremeno, kineski premijer ukazao je da sve ugrožene zemlje, uključujući i najrazvijenije, moraju smanjivati preterano visoke budžetske deficite i otvarati nova radna mesta, ne očekujući pri tome da će Kina "spasiti svetsku ekonomiju".

"Razvijene zemlje moraju, pre svega, voditi odgovornu finansijsku i monetarnu politiku. To je sada najvažnije da bi se izbeglo dalje širenje dužničke krize u Evropi", citirao je Blumberg Vena.

Ovom porukom kineski premijer je, u stvari, poručio da njegova zemlja želi da investira deo svojih deviznih rezervi, "teških" više od tri biliona dolara, u dužničke hartije zemalja evrozone, ali da suštinske mere za kontrolu dužničke krize moraju preduzimati sve ugrožene članice evrozone, objasnio je savetnik "Sitigrupe" Vilijam Rouds.

Rusija: Koga EU pomaže - banke ili vlade?

Glavni ekonomski savetnik ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, Arkadij Dvorkovič, izjavio je juče da Evropska unija mora da izađe sa jasnom strategijom kako da spase svoje prezadužene članice, pre nego što se Rusija obaveže da će povećati svoje vlasništvo nad aktivama denominovanim u evrima.

"Želimo da znamo kakvu akciju će preduzeti sama Evropska unija, za kakav scenario će se opredeliti: da li da Grčka bankrotira ili da ne bankrotira? Kome će da pomognu - bankama ili vladi?", rekao je Dvorkovič na Rojtersovom ruskom investicionom samitu.

"Pre nego što donesemo bilo kakvu odluku, moramo da znamo šta će se desiti. Bez te informacije odluka o znatnom povećanju našeg vlasništva nije moguća. Za sada nemamo takvih razjašnjenja", ukazao je on.

Dvorkovič je rekao da bi za rešavanje problema krize u evrozoni više odgovarao samit Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20), koji se održava za dva meseca u Francuskoj.

"To pitanje će biti razmotreno na samitu G20 u novembru u Kanu. Smatram da će lideri EU, SAD, Kine, Rusije i drugih zemalja - svih članica BRIK - naći koordinisani pristup za stabilizaciju te situacije", rekao je Dvorkovič.

Rusija, vlasnik trećih po veličini rezervi zlata i deviza na svetu od 543 milijarde dolara, već 45 odsto tih svojih rezervi drži u aktivama denominovanim u evrima, što, kako je rekao ruski ministar finansija Aleksej Kudrin, znači da centralna banka Rusije nema više prostora za povećanje tog svog vlasništva.

Kudrin je ukazao da Rusija u principu podržava formiranje jedinstvenih obveznica evrozone, mada će nastaviti da investira u suvereni dug pojedinih članica zone evra.

Rusija će takođe razmotriti mogućnost investiranja u Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) ukoliko taj mehanizam bude proširen, rekao je Kudrin i dodao da Moskva verovatno neće ponuditi bilateralnu pomoć bilo kojoj članici zone evra, sem Kipra, ofšor finansijskog centra koji ruski poslovni sektor posebno favorizuje.

Lagard o inicijativi BRIKS: Zanimljiv razvoj situacije

Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila je juče da moguća pomoć zemalja u naglom usponu prezaduženim članicama Evropske unije predstavlja "zanimljiv razvoj situacije".

Ona je u intervjuu italijanskom listu "La stampa" izjavila da "zanimanje zemalja okupljenih pod nazivom BRIKS, Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, predstavlja interesantan razvoj situacije", prenela je agencija AFP.

"Ali ako se oni ograniče samo na kupovinu obveznica, koje svi ostali smatraju sigurnom investicijom, kao što su nemačke i britanske obveznice, neće preuzeti baš previše rizika. Nadam se da, ako se ove intervencije već događaju, da će one biti velike i da neće biti ograničene samo na određene zemlje", navela je Lagardova.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...