Izvor: Politika, 16.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabranjeni nacional-boljševici
Nakon pojave višepartijskog sistema, prva zabranjena partija, tada još u SSSR, bila je najmoćnija partija dvadesetog veka – Komunistička partija Sovjetskog Saveza
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 16. oktobra – U Rusiji je, kao i u većini zemalja, zabranjeno stvaranje partija koje pozivaju na nasilno svrgavanje postojećeg državnog uređenja. Ali postoji i jedna specifičnost – od 2001. godine zabranjeno je i osnivanje regionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partija kojih je devedesetih godina bilo mnogo – „Partija očuvanja Urala”, „Baltička republikanska partija”... Takođe, nije dozvoljeno osnivanje partija po polnom, etničkom ili religioznom principu, pa je nemoguće postojanje, na primer, partija žena ili hrišćansko-demokratska partija, kao u Nemačkoj.
Nakon pojave višepartijskog sistema, prva zabranjena partija, tada još u SSSR, bila je najmoćnija partija dvadesetog veka – Komunistička partija Sovjetskog Saveza (KPSS). Jeljcinovim ukazom od 6. novembra 1991. godine, samo mesec i po dana pre raspada države, ukinuta je KPSS. Radikalne demokrate savetovale su kasnije Jeljcinu da se na isti način ukine i njena naslednica KPRF – Komunistička partija Ruske Federacije, ali on nije pristao. To ga, u borbi za drugi predsednički mandat, umalo nije koštalo položaja šefa države. Na izborima 1996. lider komunista Genadij Zjuganov imao je, prema zvaničnoj verziji, tek nešto manje glasova od Jeljcina, a prema nezvaničnoj je i pobedio, ali mu je prosto, kako to često kažu, „ukradena pobeda”.
Posle komunista, punih 20 godina, nije bilo zabrane političkih stranaka. Moskovski oblasni sud doneo je, 6. juna. 2005. godine, odluku o likvidaciji Nacional-boljševičke partije (NBP) na čijem je čelu kontroverzni pisac Eduard Limonov. U obrazloženju ove odluke kaže se da je partija narušavala član 16. Zakona o društvenim organizacijama u periodu 2000-2001. godine. Prema tom zakonu „zabranjeno je stvaranje društvenih organizacija čiji je cilj usmeren na nasilnu promenu osnova ustavnog uređenja, narušavanje celovitosti RF, stvaranje oružanih formacija”. Uz to, program partije poziva „na osnivanje nacional-boljševičke armije, promenu granica Rusije, pripremu za oružani upad u Kazahstan i stvaranje takozvane ’druge Rusije’ na njegovoj teritoriji”.
U aprilu 2007. ovu odluku potvrdio je i vrhovni sud RF.
Lider partije Eduard Limonov je presudu prokomentarisao rečima da će organizacija nastaviti da radi ignorišući odluku suda. Tako je nastavljen „paradajz-terorizam” nacional-boljševika, nazvan tako zato što su mladi aktivisti od osnivanja organizacije koristili svaku priliku da na nekom skupu gađaju paradajzom, jajima ili majonezom visoke državne činovnike. Tako je na dan inauguracije predsednika Putina, oko 100 limonovaca organizovalo miting sa parolama „Putinu sudbina Raspućina”, „Dole prestolonaslednik Putin” i slično. Reč terorizam postala je najčešće upotrebljavana u partijskom listu „Limonka”, a skandali, ponekad i sa oružjem, stizali su jedan drugi. U aprilu 2001. Limonov je uhapšen zbog, kako se kaže u obrazloženju, „organizacije zločinačke grupe” i nedozvoljenog držanja automatskog oružja, kao i zbog „terorizma”. Osuđen je na četiri godine zatvora ali je uslovno oslobođen 30. juna 2003.
U avgustu 2004. aktivisti su u znak protesta zbog ukidanja beneficija penzionerima upali u Ministarstvo zdravlja i socijalnog razvoja, zabarikadirali se, istakli svoje zastave i sa prozora bacali Putinove fotografije i dokumenta. Isto tako su „zauzeli” sekretarijat predsednika RF, vezali se lisicama za radijatore i čekali da ih policija oslobodi...
Poslednjih godina Limonov učestvuje u zajedničkim protestima sa partijama koje pripadaju takozvanoj „drugoj Rusiji”. Mladi članovi organizacije su uvek u prvim redovima svakog opozicionog skupa i imaju tačno određen zadatak – da isprovociraju sukob sa policijom i izazovu sukobe. Svaka od tih „terorističkih” akcija završava se obavezno zatvorskom kaznom.
U martu 2006. Limonov je obećao da će Nacional-boljševička partija isprovocirati političku krizu koja će dovesti do smene vlasti...
Nacional-boljševička partija registrovana je 23. januara 1997. godine kao međuregionalna društvena organizacija sa više od 50 regionalnih odeljenja. Osnivači su Eduard Limonov i Aleksandar Dugin, koji će se 1998. izdvojiti i osnovati najpre „Evroazijski pokret” , a potom fond „Evroazija”. Posle nekog vremena, organizacija je podnela zahtev da se registruje kao opšteruska politička partija, ali je odbijena zbog grešaka i netačnosti u dokumentima. Novi zahtev za registraciju bio je praćen serijom tekstova u listu „Limonka” u kojima se naglašava da vlast može da bira – „ili registracija ili terorizam”. Zahtev je ovog puta odbijen zbog neodgovarajućeg programa partije. Posle hapšenja Limonova 2001. godine, Federalna služba bezbednosti podnela je zahtev da se likvidira organizacija. Sud je u ovom slučaju doneo presudu u korist nacional-boljševika. Usledilo je nekoliko novih zahteva za registraciju partije koje su pratili sve novi i novi skandali praćeni zahtevima za zabranu organizacije...
Pored NBP, na udaru zakona našla se i partija „Rodina”. Istina, ona nije zabranjena, ali je zabranjen spot kojim se reklamirala i u kome je lider partije Dmitrij Rogozin otvoreno aludirao da kavkasci zagađuju Rusiju. Spot je zabranjen, a političari su uspeli da ubede sudije da im to nije bila namera.
-----------------------------
Iz programa NBP
Predsednik Rusije može biti samo čistokrvni Rus. Ruskinjama se zabranjuju abortusi. Sa teritorije Rusije treba proterati sve strane firme i zabraniti uvoz strane robe. Neophodno je formirati treći, „narodni” dom parlamenta, u koji će ući „neosporno poštovani, pametni, ljudi simboli iz svih oblasti života”. Partijski pozdrav: „do smrti” i podignuta ruka sa stisnutom pesnicom. Zastava: crni srp i čekić u belom krugu, na crvenom.
LJ. Milinčić
[objavljeno: 17/10/2008]
