Izvor: RTS, 07.Jun.2017, 04:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (6. jun 2017)
Nacionalni praznik Švedske, Dan Jugoslovenske kinoteke.
Slavni ruski književnik Aleksandar Sergejevič Puškin rođen
je u Moskvi na današnji dan 1799. godine. Mnogi ga smatraju najboljim
ruskim pesnikom i ocem moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u
Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske
književnosti popularne u zapadnoj Evropi. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Napravio je stil koji je mešao
satiru, romantiku i dramu. Decembra 1825. godine, u Sankt Peterburgu su
se održali protesti i kod puno učesnika su pronađene Puškinove pesme.
Iako on sam nije učestvovao u protestima, spalio je sav materijal za
koji je smatrao da može da ga kompromituje. Puškin je 1826. napisao
peticiju za puštanje na slobodu i nakon prijema kod cara Nikolaja je
pušten. Car Nikolaj je odlučio da postane cenzor Puškinovih dela. Iako
je dobio de jure slobodu, Puškin nije dobio slobodu kretanja i pisanja.
Godine 1829, upoznao je Nataliju Gončarevu, kojom se i oženio 1831. Dve
godine kasnije, Puškin je proglašen za kamerjunkera. U pitanju je dvorski
čin koji se obično dodeljuje mladim aristokratama. To je uvredilo
Puškina, između ostalog, zato što je verovao da mu je taj čin dodeljen da
bi njegova supruga mogla da odlazi na dvorske balove. Godine 1837,
Puškin je izazvao D'Antesa na dvoboj, zbog sumnje da je flertovao sa
njegovom suprugom. Prvi metak je opalio D'Antes i pogodio Puškina u
stomak. Ovaj se uhvatio rukom za ranu i pao napred u sneg. Rukama se
pridigao na kolena, uperio pištolj i pokušao da opali. Međutim, pištolj je
bio pokvašen, te je Puškin zatražio da zameni pištolj, što mu je i
dozvoljeno. Opalio je, ali je metak je samo okrznuo D'Antesa. Puškin je
ubrzo prenet u krevet, gde je doktor pokušao da mu sanira ranu. Ipak,
preminuo je dva dana kasnije, 1837. godine, u Petrogradu.
Prva filmska projekcija u
Beogradu održana je 6. juna 1896. godine u kafani "Zlatni krst" na
Terazijama, današnjem "Dušanovom gradu". Pred začuđenim i zadivljenim
posetiocima, prikazivanje su organizovali gosti iz Francuske Andre Kar i
Žil Žiren, saradnici braće Limijer. Bila je to ujedno prva filmska
projekcija na Balkanu. Taj datum Jugoslovenska kinoteka obeležava kao
svoj dan. Sa više od 82 hiljade kopija filmova, Jugoslovenska kinoteka je
jedna od najbogatijih u svetu. Sakupljeni i sačuvani materijal od
ogromnog je značaja ne samo za domaću i svetsku kinematografiju, već i
za sveukupnu kulturnu baštinu Srbije i sveta.
Branislav Kojić, arhitekta,
profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, akademik rođen je 1899.
godine u Smederevu. Projektant, profesor, veliki poznavalac i pobornik
očuvanja graditeljskog nasleđa, Branislav Kojić je svojim svestranim radom
obeležio značajno razdoblje novije srpske arhitekture. Njegov životni i
stvaralački put najbolje objašnjava izjava iz jednog intervjua: "Mene
istorija interesuje radi današnjice i radi budućnosti, više nego radi
prošlosti". Đak francuskog liceja u Poatjeu i srpske gimnazije u Nici,
Kojić je studirao na Umetničkoj školi u Parizu, a nakon završetka
studija zaposlio se na Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevina
Srbije. Sa suprugom Danicom, takođe arhitektom, 1928. godine osnovao je
privatni projektantski biro, a sa Milanom Zlokovićem, Janom Dubovijem i
Dušanom Babićem, Grupu arhitekata modernog pravca. Na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu predavao je predmet. Projektovanje privrednih i
industrijskih zgrada. Među Kojićevim najuspelijim delima izdvajaju se:
Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić" na Malom Kalemegdanu, Hirurško -
urološka klinika u Beogradu, Studentski i Dečji dom u Skoplju,
Planinarski dom na Kopaoniku i Palata lista "Vreme"(danas zgrada
"Borbe") na Trgu Nikole Pašića. U oblasti naučnoistraživačkog rada,
Kojić je proučavao balkansku profanu i seosku arhitekturu, a bavio se i
problemima regionalnog i prostornog planiranja.
1599. - Rođen Dijego Velaskez, španski slikar
(Sevilja, 06. 06. 1599 - Madrid, 07. 08. 1660)
1606. - Rođen Pjer Kornej, francuski književnik
(Ruan, 06. 06. 1606 - Pariz, 01. 10. 1684)
1683. - U Oksfordu otvoren prvi javni muzej u svetu - "Ešmolien"
1769. - Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin) prerastao u grad
1812. - Rođen Ivan Aleksandrovič Gončarov, ruski književnik
(Simbirsk, 06. 06. 1812 - Petrograd, 27. 09. 1891)
1840. - Pojavio se prvi poštanski žig u Srbiji, tzv. "uokvireni Beograd"
1875. - Rođen Tomas Man, nemački književnik, nobelovac
(Libek, 06. 06. 1875 - Cirih, 12. 08. 1955)
1883. - Počela izgradnja železničke stanice u Beogradu
1888. - Umro Mita Popović, književnik
(Baja, 03. 07. 1841 - Budimpešta, 06. 06. 1888)
1896. - Umro Milan Jovanović - Morski, lekar i književnik
(Jarkovac, 24. 04. 1834 - Beograd, 06. 06. 1896)
1903. - Rođen Aram Hačaturijan, gruzijski kompozitor
(Tbilisi, 06. 06. 1903 - Moskva, 01. 05. 1978)
1906. - Rođen Nemanja Vurdelja, neuropsihijatar, profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu
(Ličko Petrovo Selo, 06. 06. 1906 - Novi Sad, 25. 05. 2004)
1915. - Rođena Divna Đoković, pozorišna glumica, pedagog i operska pevačica
(Livno, 06. 06. 1915 - Beograd, 14. 01. 2005)
1924. - Rođen Vojislav Korać,
arhitekta, istoričar umetnosti, profesor Filozofskog fakulteta u
Beogradu, direktor Instituta za istoriju umetnosti, akademik
(Debelo
Brdo, 06. 06. 1924 - Beograd, 29. 10. 2010)
1928. - Rođena Ksenija Jovanović, pozorišna, filmska i TV glumica
(Sarajevo, 06. 06. 1928 - Beograd, 01. 12. 2012)
1933. - U Nju Džersiju je otvoren prvi auto bioskop, mogao da primi 400 automobila
1942. - Rođen Blejk Bejker Kaningem, američki muzičar, član grupe Džeri Li Luisa
(06. 06. 1942 - Memfis, 14. 10. 2012)
1944. - Počela operacija "Overlord" - iskrcavanje anglo - američkih trupa u Normandiji u Drugom svetskom ratu
1946. - Umro Gerhard Hauptman, nemački književnik, nobelovac
(Obersalcbrun, 11. 09. 1862 - Agnetendorf, 06. 06. 1946)
1948. - Umro Luj Limijer, francuski naučnik, sa bratom Ogistom tvorac prve filmske kamere
(Bezanson, 05. 10. 1864 - Bandol, 06. 06. 1948)
1956. - Rođen Bjern Borg, švedski teniser, svetski šampion
(Sedertalje, 06. 06. 1956)
1961. - Umro Karl Gustav Jung, švajcarski psiholog i psihijatar
(Kesvil, 26. 07. 1875 - Kisnaht, 06. 06. 1961)
1973. - Umrla Rajka Borojević, književnica, osnivač "Dragačevske zadruge"
(Pješivac, 21. 05. 1913 - Beograd, 06. 06. 1973)
1976. - Rođen Vlado Georgiev, muzičar
(Dubrovnik, 06. 06. 1976)
2005. - Umro Dragomir Popnovakov, književnik, bibliotekar "Matice srpske"
(Turija, 1938 - Čurug, 06. 06. 2005)
2005. - Umrla En Benkroft (Ana Marija Italijano), američka filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a
(Njujork, 17. 09. 1931 - Njujork, 06. 06. 2005)
2008. - Umrla Vera Lubarda, slikarka, supruga slikara Petra Lubarde
( - Beograd, 06. 06. 2008)
2009. - Umro Zoran Purešević, dipl. politikolog, novinar,
glavni urednik TV Šabac, direktor IP "Glas Podrinja", osnivač "Šabačke
revije"
(Donje Crniljevo, 28. 12. 1958 - Beograd, 06. 06. 2009)
2011. - Umro dr Dragoslav Jeremić, fizikohemičar, profesor i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu
(Leskovac, 1929 - Beograd, 06. 06. 2011)
2012. - Umro Vladimir Krutov, sovjetski hokejaš, svetski i olimpijski šampion
(Moskva, 01. 06. 1960 - Moskva, 06. 06. 2012)
2012. - Umro Nemanja Nešić, veslač, reprezentativac
(Smederevo, 15. 05. 1988 - Smederevo, 06. 06. 2012)
2013. - Umro Tom Šarp, britanski književnik
(London, 30. 03. 1928 - Ljafrank, 06. 06. 2013)
2013. - Umrla Ester Vilijams, američka filmska glumica i plivačica, svetska rekorderka
(Los Anđeles, 08. 08. 1921 - Los Anđeles, 06. 06. 2013)
2015. - Umro Oto Terteli, kajakaš, prvak Jugoslavije
(1963 - Adorjan, 06. 06. 2015)
2015. - Umro Pjer Bris (Pjer Luj Baron de Bris), francuski glumac, slavni "Vinetu"
(Brest, 06. 02. 1929 - Pariz, 06. 06. 2015)
2015. - Umro Sergej Šarikov, ruski mačevalac, dvostruki olimpijski šampion
(Moskva, 18. 06. 1974 - Moskva, 06. 06. 2015)
2016. - Umro Viktor Ljvovič Korčnoj, sovjetski šahovski velemajstor
(Lenjingrad, 23. 03. 1931 - Ženeva, 06.06.2016)
