Izvor: Politika, 05.Mar.2014, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka cena ukrajinske krize
Nemačka kancelarka Angela Merkel mogla bi preuzeti ulogu glavnog pregovarača između Moskve i Kijeva
Rusko ministarstvo finansija obustavilo je juče kupovinu deviza na domaćem valutnom tržištu, što je još jedan pokušaj zvanične Moskve da smanji sve višu cenu ukrajinske krize. Dan ranije je centralna banka Rusije povisila referentnu kamatnu stopu sa 5,5 na sedam odsto kako bi sprečila dalji pad vrednosti ruske valute, ali i ograničila već po Rusiju alarmantni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odliv kapitala usled tenzija između Kijeva i Moskve.
Ovi iznuđeni potezi Moskve zasad su imali pozitivnog odjeka na finansijskim tržištima, tako da se juče rublja malo oporavila posle prekjučerašnjeg potonuća kada je zabeležila istorijski minimalnu vrednost u odnosu na dolar i evro. I indeksi Moskovske berze od juče beleže rast vrednosti, posle pada u ponedeljak od 10 odsto, što je bila reakcija na glasine o vojnoj intervenciji Rusije u Ukrajini.
Uprkos tome, prema ocenama analitičara, ekonomske posledice eventualne ruske intervencije u Ukrajini mogle bi napraviti veliki problem ruskoj ekonomiji i predsedniku Vladimiru Putinu, između ostalog, i zbog toga što je izloženost ruskih banaka Ukrajini ogromna, što znači da su Rusi u Ukrajinu uneli ogroman novac za koji nisu sigurni da će im biti vraćen u slučaju rata.
Savetnik Kremlja Sergej Glazijev izjavio je čak da ukoliko SAD nametnu sankcije Rusiji zbog Ukrajine, Moskva bi mogla biti primorana da odbaci dolar kao rezervnu valutu i da odbije otplatu kredita američkim bankama. Međutim, Kremlj je juče demantovao tu izjava Glazijeva, očigledno ne želeći da dodatno poremeti već uzdrmana finansijska tržišta.
I pored navedenih finansijskih kolebanja, Rusija je spremna da Krimu pruži finansijsku podršku od milijardu dolara, rekao je prvi potpredsednik vlade Krima Rustem Temirgalijev. Ali, u Moskvi su, takođe, odlučili da povećaju cenu gasa koji isporučuju Ukrajini.
Pored toga, prenosi Interfaks, ruske kompanije razmatraju mogućnost da kod suseda ulože oko pet milijardi dolara u različite investicione projekte.
„Dobili smo prilično ubedljive signale o spremnosti ruske strane da samostalno finansira izgradnju Kerčenskog mosta, kao i da izgradi moderan autoput koji će spojiti Kerč, Simferopolj i Sevastopolj”, precizirao je Temirgalijev.
Kerčenski moreuz spaja Crno i Azovsko more i preko njega se iz Rusije prelazi na poluostrvo Krim.
Itar-Tas je javio da je ruski premijer Dmitrij Medvedev potpisao ukaz prema kome će projekat izgradnje mosta preko Kerčenskog moreuza raditi akcionarsko društvo koje čini grupa državnih kompanija Avtodor.
Među ekspertima nema saglasnosti o tome da li će Rusija biti najveći gubitnik u slučaju uvođenja ekonomskih sankcija od strane međunarodne zajednice. Činjenica je da Rusija poseduje velike devizne rezerve koje bi joj omogućile relativno normalno funkcionisanje na planu socijalne i ekonomske politike.
Međutim, pitanje je koliko će Rusija ostati interesantna za strane investicije, pošto raščišćavanje računa sa Ukrajinom, na bilo koji način, može da potraje.
Kako komentarišu u Berlinu, tamo su najzainteresovaniji za mirno i brzo rešavanje ukrajinsko krize, jer je Nemačka jedan od glavnih trgovinskih partnera Rusije. Radilo se o uvozu gasa ili o prodaji vozila „mercedes” ruskim oligarsima, trgovina sa Rusijom od ključnog je značaja za čelnu državu Evropske unije.
Osim toga, upravo je Nemačka trenutno najveći evropski potrošač ruskog gasa. Sve to kancelarku Angelu Merkel, koja je nedavno isposlovala puštanje na slobodu oligarha Mihaila Hodorkovskog, dovodi u situaciju da na sebe preuzme glavnu ulogu u novim pregovorima sa ruskim predsednikom.
Međutim, nisu samo Nemci zainteresovani, budući da su glavni kupci ruske robe Kinezi (51,8 milijardi dolara), Holandija (76,8), Nemačka (38,3), SAD (35,6), Italija, Francuska, Japan i Turska. Ipak saradnja sa Nemačkom ostaje ključna za obe zemlje. Rusija, naime, u Nemačku, uglavnom isporučuje gas, naftu i ostale sirovine. Istovremeno u Rusiju iz Nemačke idu mehanički sklopovi, vozila, delovi i hemikalije.
Ono što je problem jeste činjenica da gas koji iz Rusije ide ka zapadu Evrope prolazi kroz teritoriju Ukrajine i svaki zastoj na tom putu dramatično se oseća u zemljama EU. Pre neku godinu ruska strana je zavrnula ventile gasovoda ka Ukrajini, što je prouzrokovalo smrzavanje zapadnog dela Starog kontinenta. Ipak, stručnjaci sumnjaju da bi slična slika mogla da se ponovi i usled sadašnje krize.
S. Samardžija
objavljeno: 05.03.2014.
