Izvor: RuskaRec.ru, 31.Jan.2017, 19:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od običnog razgovora: Klub srpskog jezika u Moskvi
Ovaj "jezički atelje“ posvećen je ljudima zaljubljenim u Balkan i Srbiju, a pojavio se zahvaljujući inicijativi Centra za slovenske kulture koji je krajem 2016. godine otvoren u legendarnoj „Inostranci“ (Sveruskoj državnoj biblioteci strane literature „Rudomino“). Klub vodi doktor filozofskih nauka, naučni saradnik Instituta za filozofiju Ruske akademije nauka i balkanolog Ksenija Trofimova. Većina učesnika kluba su studenti vodećih moskovskih univerziteta (MGU, MGIMO i drugih) >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << ili Srbi koji su putem razmene došli u Rusiju na studije. Na prvom susretu spontano se prelazilo sa teme hrvatskih graničara na temu Andrića i Brodskog, zatim na osobenosti srpskog mentaliteta... I pored razlika u nivou znanja jezika govornici ruskog jezika su slobodno pričali gostima o omiljenim delima srpske književnosti, muzike i filma, pa su čak malo i diskutovali o srpskoj istoriji. Srbi su sa svoje strane izrazili ljubav prema ruskom jeziku i Rusiji. Izvor: Centar slovenskih kultura Ksenija Trofimova, kandidat filozofskih nauka, antropolog, balkanolog Ruska reč: Ksenija, kako je došlo do toga da Vi vodite srpski razgovorni klub? Ksenija Trofimova: Javila mi se pismom prijateljica, saradnica Centra za slovenske kulture u biblioteci strane literature i pitala mogu li da pomognem u organizovanju takvog kluba. S obzirom da ja govorim srpski i potrebna mi je praksa, sa zadovoljstvom sam pristala. Centar za slovenske kulture otvoren je 20. decembra 2016. godine u zdanju Sveruske državne biblioteke strane literature „Rudomino“. U ceremoniji otvaranja su pored visokih ruskih zvaničnika učestovali i ambasadori šest slovenskih država (Bugarske, Slovenije, Poljske, Srbije, Makedonije i Crne Gore) i direktorka Foruma slovenskih kultura Andrea Rihter. Predviđeno je da ovaj Centar postane mesto dijaloga kultura, gde će se održavati nedelje posvećene slovenskim zemljama, stvaralački festivali i susreti razgovornih klubova (u ovom trenutku u Centru funkcioniše srpski razgovorni klub). R.R.: Srpski, naravno, nije tako popularan kao engleski, nemački ili španski. Šta mislite, hoće li klub biti posećen? Zašto je sada najpovoljnije studirati na ruskim univerzitetima? K.T.: Mislim da u Moskvi ima dosta ljubitelja srpske kulture i onih koji uče srpski jezik. Među njima su i sadašnji studenti, i oni koji su već završili fakultet. Svima njima je potrebno da vežbaju usmeni, živi govor. Naravno, lepo je gledati filmove i slušati radio, ali u živom razgovoru ponekad „stane mozak“, čovek se uzbudi i tako nastaje jezička barijera. Kod svih ljudi se ona različito ispoljava. Neko može da govori loše, ali se zbog toga ne uzbuđuje. I to je odlično, zato što on samim tim ne postavlja sebi ograničenja. A neko se mnogo uzbuđuje iako odlično govori. Upravo zbog toga se i osnivaju ovakvi razgovorni klubovi. R.R.: Kako ljudi koje interesuje srpski jezik i kultura mogu da saznaju za klub? K.T.: Mi imamo stranicu na društvenim mrežama. Informacija o nama postoji i na sajtu samog Centra. Svi koji su zainteresovani mogu da se prijave i dobijaju najnovije vesti i tako uvek budu u toku svih događanja. R.R.: Hoće li klub imati kulturnu komponentu? Na primer, hoće li se obeležavati srpski nacionalni praznici? K.T.: Mi zasada još ništa konkretno nismo planirali. Najpre treba da vidimo hoćemo li imati auditorijum. Ako bude zainteresovanih ljudi koji će bar u početku nekoliko puta doći i razgovarati na razne teme, onda će postati jasno da se formiralo određeno „jezgro“ sa kojim se dalje može raditi. Pored toga, uverena sam da će i u samom Centru biti programa posvećenih srpskoj kulturi. Izvor: Centar slovenskih kultura Valerij Kornjev, analitičar u oblasti informacionih sistema, učesnik razgovornog kluba R.R.: Zašto ste Vi počeli da učite srpski jezik? Valerij Kornjev.: Zainteresovao sam se za srpski jezik posle putovanja u Crnu Goru, gde mi se sve veoma dopalo i sve mi je postalo veoma blisko. Jedino je preostala ta nelagodna jezička barijera. I zato, čim se pojavilo slobodno vreme, počeo sam da odlazim na kurseve srpskog „Razgovor“. Zatim je usledio period kada sam imao manje slobodnog vremena, ali sam i dalje zainteresovan i hteo bih da nastavim sa učenjem. Sve što sam mogao samostalno da učinim, učinio sam: čitao sam knjige, gledao filmove i slušao radio. Prirodno je što imam želju da steknem i nekakvu razgovornu praksu. I evo, hvala Bogu, otvoren je tako dobar razgovorni klub. R.R. Postoji mišljenje da odrastao čovek i stručnjak teže uči strane jezike nego student. Da li je u vašem slučaju tako? V.K.: Pre svega, ja sam uvek voleo da učim. Pored toga, po svemu sudeći, imam i određenu sklonost za jezike. Oni mi se dopadaju jer se pomoću njih čovek može upoznati sa kulturama različitih zemalja. Srbija ima veoma zanimljivu kulturu. Nas mnogo toga povezuje u istorijskom i duhovnom smislu, a pored toga, procesi koji se sada odvijaju kod nas već su se prethodno odvijali u Jugoslaviji. Zbog toga nije loše proučiti jugoslovensko iskustvo. Ali meni lično je najvažnija mogućnost da kontaktiram sa ljudima, da saznam nešto novo, da čitam srpsku književnost na srpskom jeziku. Važno je i to što je srpski narod pravoslavan. Kada sam počeo da učim crkvenoslovenski ispostavilo se da je on veoma blizak srpskom. Kroz kulturu i jezik ja sagledavam da su naši koreni zajednički i to mi pomaže u učenju srpskog. Izvor: Centar slovenskih kultura Zora Ajkalo, srpska studentkinja koja je putem razmene došla u Moskvu da uči ruski Ruska reč: Koliko puta ste bili u Moskvi? Zora Ajkalo: Već drugi put sam u Moskvi. Došla sam u februaru prošle godine. Trenutno učim ruski na institutu „Puškin“ (Državni institut za ruski jezik). Imam plan da ostanem ovde, nađem posao, da se bavim prevođenjem sa ruskog na srpski i sa srpskog na ruski. R.R.: Da li Vam se sviđa život u Rusiji? Srpski jezik i dalje popularan u Moskvi Z.A.: Da, veoma mi se sviđa život u Rusiji. Polako počinjem da zaboravljam i da govorim srpski. Završila sam filološki fakultet u Beogradu, ali nemački jezik i književnost, a ruski jezik sam samo učila u Rusiji. Imam veliku ljubav za muziku i filmove i već dosta sam upoznata sa ruskom muzikom i sa ruskim filmovima. R.R.: Da li se Rusi razlikuju od Srba? Z.A.: Imamo puno sličnosti. To nije slučajno što ste vi naša braća, i što mi za Rusiju kažemo da je ona naša majka. R.R.: Kakvi su Vaši utisci o ovom klubu srpskog jezika? Z.A.: Veoma mi se dopalo večeras. Moja drugarica sa kojom zajedno učim ruski jezik u Moskvi pozvala me je na ovaj susret.
.jpg)
