Izvor: Politika, 25.Sep.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vašar taštine u Moskvi
U ruskoj prestonici deluju udruženja čiji je cilj obnavljanje sećanja na predrevolucionarno doba
Nedavna poseta danske kraljice Margarete Druge probudila je u Rusiji zanimanje za život strane aristokratije. Bio je to, nakon venčanja britanskog princa Vilijama sa Kejt Midlton, drugi po odjeku događaj koji je svetu priredilo „Visoko društvo”.
„I mi imamo čime da se pohvalimo”, piše prestonički list „Novie izvestija”; „U današnjoj Moskvi spokojno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žive hiljade dvorjana i trgovaca (društvena titula)”.
Pomenuta zvanja svojim nosiocima ne donose nikakvu korist, osim duševnog zadovoljstva iako današnji predstavnici „više klase” ne gube nadu da će se jednoga dana vratiti predrevolucionarni poredak.
Osetiti šta predstavlja „trgovački duh” u prestonici moguće je ako posetite zgradu u Elektrozavodskoj ulici broj 37. Ovde se svakoga dana okupljaju članovi „Moskovskog trgovačkog društva”.
Još 1995, nekolicina građana uložili su novac kako bi se u starom, zapuštenom zdanju obnovile prostorije društva. Danas uređene prostorije neodoljivo asociraju na doba pre pada monarhije.
Škrinje, drveni nameštaj, staklarija, sakupljani su od poznanika. Miris naftalina još uvek lebdi prostorom. U predsoblju stoji objava koja poziva na kurseve herbarijuma i ikebane. U jednoj od prostorija je veliki koncertni klavir uz koji se redovno održavaju skupovi ljubitelja muzike i pevanja. U drugoj prostoriji služe se prigodna jela.
„Ideja je bila da se ovde okupljaju potomci ruskih trgovaca iz celog sveta, kako bi se obnovile davno pokidane veze. Redovno se održavaju skupovi, obnavlja tradicija”, objašnjava 73-godišnja penzionerka Olga Biman, sekretar društva.
Ipak, današnji poslovni ljudi ne žele da se identifikuju sa nekadašnjim „trgovcima” i retko koga je od njih moguće nazvati nastavljačem tradicije. Društvo opstaje na entuzijazmu nekolicine saradnika i jedva uspeva da se izbori sa mesečnim plaćanjem zakupa, i pored članarine koju uplaćuju članovi kojih trenutno ima oko hiljadu.
Predsednik društva Aleksandar Konšin nastoji da obnovi tradiciju ličnog preduzetništva. Ističe praktičnu stranu sastanaka u društvu – pomoć mladim biznismenima.
„Već smo pomogli u pet slučajeva. Mladi preduzetnici uspeli su da otvore galeriju, plasiraju novu odevnu kolekciju, izdaju biznis-igru po ugledu na postojeći ’monopol’”, objašnjava Košin.
Društvo je pokrenulo i specijalne kurseve za mlade biznismene. Cena je 3.000 rubalja za godinu, a održavaju se jednom nedeljno. Tu su i redovni „okrugli stolovi” na koje se pozivaju potencijalni investitori, pomaže se razradi poslovnih ideja i obezbeđuju kontakti.
Prema rečima Eme Morozove, predsednice Komisije za imovinu, članovi se trude da očuvaju istoriju. U tom smislu već su izdali tri knjige posvećene trgovačkom zanatu u Moskvi. Kako dodaje Olga Biman, jedna od tih knjiga je od antikvara ocenjena kao izuzetno važna i prodaje se za ne male pare.
U salonima se potomci trgovaca bave potragom za precima, sastavljanjem porodičnih stabala, raspravljaju o tekućim problemima. Konšin prikazuje svoje porodično stablo iscrtano na papiru dužine prosečne čovečije visine. Voli da govori o precima. Uz to, svi članovi izvrsno poznaju istoriju i topografiju ruske prestonice. S lakoćom mogu da vam označe svaku kući, cele ulice i koja je kojoj porodici trgovaca ili preduzetnika nekada pripadala.
Sa druge strane, postati „dvorska dama” u Moskvi još je veći izazov. Neophodno je dokazati poreklo i obezbediti odgovarajuće dokumente. Na internet-stranici „Ruskog dvorjanskog udruženja”, stoji upozorenje da se do ove prestižne titule ne dolazi prekim putem. Ovde se ne veruje na reč, traže se potvrde iz istorijskih arhiva. Neophodno je i platiti izvesnu sumu.
Kako objašnjava Oleg Šerbačev, do revolucije 1917, dvorjani su činili jedan procenat ruskog življa, što je činilo oko pola miliona osoba.
Ono što se razlikuje u odnosu na trgovačko društvo je činjenica da „dvorjanska potvrda” u današnjoj Rusiji ne znači ama baš ništa. U inostranstvu je situacija nešto povoljnija.
Članovi ovoga društva uglavnom su posvećeni kulturnim zbivanjima. Tako je izdavačka kuća „Centar-poligraf” objavila seriju knjiga pod zajedničkim nazivom „Zaboravljeno i nepoznato”, posvećenih istoriji Rusije.
„Nije nam cilj da izvrćemo istoriju, samo nastojimo da prikažemo ono što nisu učinili izdavači iz sovjetskog doba”, objašnjavaju autori.
Mada su mnogi zapadni političari skloni da tvrde kako se Rusijom i danas upravlja „carskim metodama”, u slučaju „trgovačkog” i „dvorjanskog” društva, povratak tradiciji vođen je isključivo emocijama njihovih članova i željom da se, barem na neki način, današnji Rusi podsete kako su živeli oni koji su im ostavili sećanje na carski glamur.
S. S.
objavljeno: 26.09.2011
